Premašili smo sve planove
Vladimir Medan, predsednik Uprave Basler osiguranja
Basler osiguranje je deo Balois grupe, jedne od najuspešnijih osiguravajućih grupacija u Evropi. Osnovani su 1863. u Bazelu u Švajcarskoj, a najvažnije članice Grupe, pored Srbije, nalaze se u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Hrvatskoj i Luksemburgu. Danas grupacija upošljava više od devet hiljada ljudi. Holding naredne godine slavi 150. rođendan, dok kompanija u Srbiji proslavlja peti. U Srbiji ostvaruju kontinuiran rast tokom poslednjih pet godina poslovanja. “Basler osiguranje ostvariće rast veći od 100 odsto godišnje premije, posmatrajući prva tri kvartala 2012. u odnosu na isti period prošle godine. Ukupna premija u prvih devet meseci prešla je 350 miliona dinara”, kaže Vladimir Medan, predsednik Uprave Basler Srbija u intervjuu za magazin Svet osiguranja.
Da li ste zadovoljni tim rezultatima?
Zadovoljni smo poslovanjem, s obzirom na složeno ekonomsko okruženje. Sa takvim rastom očekujemo da ćemo se približiti tržišnom učešću od jedan odsto ove godine. Pošto se radi o greenfield investiciji, smatramo da je to značajan rezultat. Sve što smo zacrtali, ostvarili smo iznad plana. Filosofija naše kuće je da rast kompanije ne bude ostvarivan po svaku cenu. U svim segmentima, kada se radi o štetama, mi smo ispod proseka tržišta. Kontrola prihvata klijenata u naše osiguranje je dobra. Basler vrlo dobro upravlja kako prihodnom, tako i rashodnom stranom.
Na kraju smo tekuće godine i uveliko se prave biznis planovi za narednu. Kakve su Vaše projekcije?
Basler se u startu pripremio za promenljivo ekonomsko okruženje. Dakle, na to ne možemo mnogo uticati. Naša procena je da se kriza, kako u Srbiji tako i u svetu, neće završiti ni ove ni naredne godine. U skladu sa tim, prilagodili smo poslovnu politiku da i u takvim uslovima obezbedimo dalji rast kompanije. Želimo da se pozicioniramo na tržištu, ne samo sa segmentom sa kojim smo krenuli u startu, a to je takozvani “doktor segment”, odnosno osiguranje lekara i zdravstvenih institucija, već i u ostalim segmentima koji nisu bili primarna meta prilikom osnivanja kompanije. Možemo rasti i u uslovima krize, jer se tokom nje ljudima dešavaju vanredne štete. U takvom okruženju podrška osiguravajućih kompanija klijentima jeste najbolja preporuka. Sledeće godine očekujemo da ćemo zabeležiti rast od 30 odsto i premašiti jedan odsto tržišnog učešća. Kada kompanija nekontrolisano raste, samo je pitanje trenutka kada će doći u finansijski problem. Zbog toga želimo da imamo stabilan rast, dovoljno veliki da u narednih pet do šest godina zauzmemo tri do četiri odsto tržišnog učešća.
Koji su najveći problemi sa kojima ste se eventualno susreli u Srbiji tokom pet godina poslovanja?
Pre nego što smo ušli na tržište sagledali smo probleme. Bili smo svesni ograničavajućeg faktora veličine tržišta i njegovog kapaciteta. Znamo da će posle krize doći dinamičan period, što nas je i opredelilo da investiramo u Srbiju. Upravo nedovoljno razvijeno tržište će u momentu završetka krize prvo ostvariti dinamičan rast. Basler ima želju da bude dovoljno jak da “uhvati” taj rast.
Koliko vremena treba da prođe za multiplikovani rast tržišta osiguranja koji ste pominjali u nekoliko navrata?
Taj multiplikovani rast tržišta je u vezi sa krizom o kojoj govorimo. Nerealno je očekivati da će se kriza završiti u naredne dve do tri godine. Sigurno je, međutim, da će kriza dotaći dno verovatno u sledećoj godini, kada će doći do postepenog zagrevanja ekonomske aktivnosti, a pojačane ekonomske aktivnosti će dovesti do multiplikacije finansijskih tokova. Potencijalni klijenti sa viškom novčanih sredstava želeće dodatno da zaštite svoju imovinu. Vrednost imovine će rasti, a samim tim i masa osiguranih suma. Gledajući veličinu srpskog tržišta, broj stanovnika i kompanija, u uslovima ekonomskog oporavka premija mora da se poveća minimum 500 odsto. Normalan kapacitet srpskog tržišta je 1,5 milijardi do dve milijarde evra premije. Posebno ako se posmatra segment životnog osiguranja koje se ponovo počelo razvijati tek u poslednjih pet godina. Tada će građani biti u prilici da deo novčanih primanja izdvoje za sigurnost u trećem dobu ili za neke vanredne situacije, poput školovanja dece. U portfeljima osiguravajućih društava mali je broj klijenata koji su životno osigurani, male su osigurane sume i uglavnom još uvek nemamo polise osiguranja koje jesu dugoročne.
Čak 60 odsto anketiranih Beograđana i dalje tradicionalno veruje da se dugoročna finansijska stabilnost pojedinca obezbeđuje kupovinom nekretnina, a ne i štednjom ili osiguranjem kao u razvijenim zemljama. Istovremeno, 75 odsto anketiranih u Baslerovoj anketi “Siguran svet” zabrinuto je za finansijsku budućnost svoje porodice. Koliko je osiguravajućim kućama u Srbiji teško da posluju u takvim okolnostima?
Proces prepoznavanja životnog osiguranja kao oblika investiranja u budućnost će potrajati. Investiranje u nekretnine jeste bio dobar investicioni posao, postojao je i značajan rast cena nekretnina. Građani nisu mogli pretpostaviti da i taj rast ima svoj kraj i, nažalost, veliki broj njih zabeležio je značajne gubitke investiranjem u nekretnine. Tržište nekretnina je postalo apsolutno nelikvidno. S druge strane, životna osiguranja nude bolji oblik dugoročne investicije. Likvidnost nije upitna jer se investira u štednju, u svoju polisu. S druge strane, postoji i riziko komponenta u proizvodu, a po isteku polise postoji i štedna komponenta. Kroz mesečne, polugodišnje ili godišnje uplate investirali ste u nešto što možete ponovo investirati u nekretninu ili neki penzioni fond. Životno osiguranje je dobro, jer u nesrećnom slučaju postoji obezbeđenje i porodice. Ono ima daleko bolji kvalitet od ulaganja u nekretnine, zato što gubitak ne može da se ostvari. Taj kvalitet ne može ponuditi ni štednja, jer ona ima kratkoročni horizont i ne postoji riziko element. Potrebno je, međutim, vreme da ljudi to prepoznaju.
Koliko je vremena neophodno?
Kriza jeste imala najveći uticaj na životna osiguranja. U situaciji kad ljudi ostaju bez posla teško je naći novac za štednju. Ona je uticala i na smanjivanje tempa razvoja tog segmenta osiguranja. Za razvoj životnog osiguranja potrebna je stimulacija države u smislu prilagođavanja poreskog sistema. Svugde u svetu osiguranja jesu predmet dodatnih olakšica, što je dobro kako za korisnike tako i za celu zemlju. Odricanjem dela poreza država bi na srednji i dugi rok imala koristi. Životno osiguranje nije ništa drugo nego generisanje domaće štednje jer osiguravajuća društva investiraju taj novac u zemlju. Poreska rasterećenja bi trebalo da se odnose i na stanovništvo i na osiguranja. U taj proces treba ići korak po korak. Prvo usvojiti jednostavnije poreske olakšice, a tek u sledećim koracima ići sa složenijim poreskim olakšicama. Prvi korak bi mogao da se usvoji odmah i sprovede jednostavno. On podrazumeva oslobođenje poreza i doprinosa minimalnog prinosa da bi poslodavac i zaposleni imali koristi od investiranja u životno osiguranje. U sledećem koraku može se ići na složenije olakšice, oslobađanje plaćanja poreza, odlaganja plaćanja, oslobođenje poreza na ukupnu dobit. To podrazumeva složenije tehničko tehnološke prestruktuiranje samih poreskih uprava.
Kakve su šanse da se tako nešto desi?
Šansa uvek postoji. Prvo industrija treba zajednički da istupi. Sve treba činiti korak po korak.
Basler osiguranje je, pre svega, usmereno na osiguranje medicinskih radnika i zdravstvenih institucija. Da li ljudi u toj oblasti i u kojoj meri prepoznaju važnost posedovanja polise osiguranja?
Osiguranje od odgovornosti i to u doktorskoj delatnosti je specifičan segment. Jedan od razloga zbog kojih smo ušli u taj segment je zato što se ta vrsta proizvoda u Srbiji nije nudila na način kao što je slučaj na razvijenim tržištima. U početku je bilo otklona, ali s druge strane postojala je i naša procena da lekari jesu samosvesna populacija koja će relativno brzo shvatiti da se vreme menja i da im je takav proizvod neophodan. Njihova svest o postojanju proizvoda je bila prisutna jer komuniciraju sa kolegama u inostranstvu. Jasno im je da nijedan lekar koji radi, na primer, u Americi ne želi da uđe u bolnicu ukoliko nije osiguran. Postoje privatne prakse u Americi koje, kad im se osiguranje istroši uslovno rečeno, zatvaraju ordinaciju jer ne žele da preuzmu rizik da se u tom periodu neosiguranosti dogodi šteta. Želeli smo da donesemo nešto novo i povećamo spektar proizvoda na domaćem tržištu. U tom segmentu smo lider. Doktori se sve više osiguravaju.
Dakle, u tom domenu postoji osiguranje od odgovornosti ukoliko dođe do povreda pacijenata, čime se zapravo na indirektan način štite pacijenti. Takođe i lekar je zaštićen, jer ne mora da razmišlja o eventualnim presudama suda o plaćanju odštete. Lekar može da se fokusira samo na svoj rad, ali i pacijenti su u komfornijoj situaciji. Drugi položaj je pravna zaštita koja podrazumeva pokrivanje sudskih troškova.
Koje oblasti biste izdvojili u kojima Basler osiguranje ostvaruje značajan rast budući da ste zaokružili paletu proizvoda ulazeći prošle godine i na tržište autoosiguranja?
Autoosiguranje je dominantan deo neživotnih osiguranja. U tom segmentu jeste ostvaren najznačajniji rast, ali naša poslovna filosofija jeste da imamo rast u svim oblastima. Kompanija je ostvarila značajan rast u svim vrstama imovinskih osiguranja i ove i prošle godine. Želimo poseban akcenat da stavimo na životna osiguranja i mislimo da će se Basler osiguranju, kao švajcarskoj kompaniji, naredne godine otvoriti značajnije tržište. Naš brend znači i sigurnost za građane koji žele da investiraju u budućnost. Svim klijentima možemo garantovati da će svojim osiguranim sumama, za deset ili dvadeset godina, raspolagati bez ikakvih ograničenja. Veliki broj građana čuva novac kod kuće, a mi mislimo da svima možemo ponuditi sigurno utočište za njihovu štednju ili višak novca koji žele da investiraju u svoju sigurnost i budućnost.
Da li je tržište osiguranja u Srbiji prezasićeno s aspekta broja kompanija koje posluju na njemu? Da li se mogu očekivati merdžeri ili akvizicije u narednom periodu?
Premija od 540 miliona evra zaista je mala s obzirom na broj stanovnika. Ako bi se posmatrao obim premije moglo bi se reći da ima mnogo kompanija. Ali, kompanije su te koje predviđaju rast tržišta. Sigurno je da će biti akvizicija i da će se neke od njih ili ugasiti ili biti transformisane, jer neće moći da se nose s krizom. Smanjeni prihodi ne znače i smanjene štete. Bolje je da neke kompanije budu prodate ili spojene nego da dođu u problem likvidnosti.
Da li se mogu očekivati neki novi proizvodi u narednoj godini?
Sledeće godine želimo da stimulišemo dodatni razvoj životnih osiguranja, ali i da zadržimo stečene pozicije u svim segmentima. S druge strane, u segmentu neživotnih osiguranja, proizvode dnevno prilagođavamo tržištu.
Nacionalno udruženje za zaštitu od požara predložilo je da osiguranje od požara postane obavezno. Šta vi mislite o tome?
Svaka država pokušava, kroz obavezna osiguranja, da propiše ono što može proizvesti velike štete ukoliko osiguranje ne postoji. Kada se govori o osiguranju od požara, situacija u privredi nije toliko loša. Relativno mali broj kompanija nije osiguran od požarnih rizika. U narednom periodu će sigurno doći do obaveznosti, ali to neće za osiguranja obezbediti neki značajan rast premije osiguranja. Ipak, sigurno je da bi to osiguranje trebalo da bude obavezno.
S druge strane, individualci još nisu prepoznali da treba svoju imovinu da osiguraju, a jedan od razloga je i proces sticanja imovine. Mnogi su u uslovima hiperinflacije otkupljivali stan za 200 nemačkih maraka. Zato nisu imali ni svest o vrednosti imovine. U poslednjih deset godina, situacija se promenila. Ljudi su spoznali koliko je teško steći stan, a realno se može izgubiti preko noći. Redak je slučaj da stan koji je kupljen kreditom nije osiguran. Društveni interes jeste da to osiguranje bude obavezno jer uvek može da se desi situacija da izgori zgrada, pa da se traži solidarnost lokalne zajednice za saniranje štete.
Kako je to rešeno u Švajcarskoj?
U Švajcarskoj je mali broj osiguranja obavezujući, ali je nemoguće zamisliti da neko ne osigura svoju imovinu. Odnos cene i koristi je tolika da niko i ne pomišlja da bi radi uštede od 100 švajcarskih franaka trebalo da rizikuje imovinu od 200.000 ili 300.000 švajcarskih franaka. Ni u Srbiji to ne bi trebalo da predstavlja značajne izdatke za stanovništvo. Reč je, recimo, o osiguranjima koja bi za stan prosečne veličine koštalo 5.000 dinara na godišnjem nivou. Država svakako treba da vodi računa da to ne predstavlja veliko opterećenje za budžet.
Da li bi paletu obaveznih neživotnih osiguranja trebalo proširiti i koja bi osiguranja trebalo da postanu obavezna? Kakvi su trendovi u svetu?
Velika boljka u Srbiji jeste poljoprivreda. Oni se uvek uzdaju u lepo vreme i uvek postoji zahtev za isplatu šteta prema budžetu. A budžet smo svi mi koji ulažemo u njega. Štete jesu katastrofalne i one padaju na teret svih građana. Zbog toga, država bi mogla da razmišlja da određene vrste osiguranja u poljoprivredi postanu obavezna, kako bi teret izdataka u lošim godinama bio prenet na osiguravajuća društva.
Da li imate neke zamerke na Nacrt Zakona o osiguranju?
Želeli bismo da se taj propis usvoji što pre. Mora se, pre svega, obezbediti ravnopravnost svih kompanija.
Mislite da sada kompanije nisu ravnopravne?
U smislu poslovanja postoji ravnopravnost. Međutim, mora se konačno odlučiti da li će se kompozitna društva deliti na životna ili neživotna. Basler je od početka razdvojio kompanije. Ne smatramo da je neophodno insistirati na razdvajanju, ali bi onda kompanijama koje su podeljene moralo da se olakša poslovanje, jer postojanje dve kompanije uvećava troškove. To na indirektan način osiguravajuće kuće dovodi u neravnopravan položaj.
Vesna Lapčić
Da li ste zadovoljni tim rezultatima?
Zadovoljni smo poslovanjem, s obzirom na složeno ekonomsko okruženje. Sa takvim rastom očekujemo da ćemo se približiti tržišnom učešću od jedan odsto ove godine. Pošto se radi o greenfield investiciji, smatramo da je to značajan rezultat. Sve što smo zacrtali, ostvarili smo iznad plana. Filosofija naše kuće je da rast kompanije ne bude ostvarivan po svaku cenu. U svim segmentima, kada se radi o štetama, mi smo ispod proseka tržišta. Kontrola prihvata klijenata u naše osiguranje je dobra. Basler vrlo dobro upravlja kako prihodnom, tako i rashodnom stranom.
Na kraju smo tekuće godine i uveliko se prave biznis planovi za narednu. Kakve su Vaše projekcije?
Basler se u startu pripremio za promenljivo ekonomsko okruženje. Dakle, na to ne možemo mnogo uticati. Naša procena je da se kriza, kako u Srbiji tako i u svetu, neće završiti ni ove ni naredne godine. U skladu sa tim, prilagodili smo poslovnu politiku da i u takvim uslovima obezbedimo dalji rast kompanije. Želimo da se pozicioniramo na tržištu, ne samo sa segmentom sa kojim smo krenuli u startu, a to je takozvani “doktor segment”, odnosno osiguranje lekara i zdravstvenih institucija, već i u ostalim segmentima koji nisu bili primarna meta prilikom osnivanja kompanije. Možemo rasti i u uslovima krize, jer se tokom nje ljudima dešavaju vanredne štete. U takvom okruženju podrška osiguravajućih kompanija klijentima jeste najbolja preporuka. Sledeće godine očekujemo da ćemo zabeležiti rast od 30 odsto i premašiti jedan odsto tržišnog učešća. Kada kompanija nekontrolisano raste, samo je pitanje trenutka kada će doći u finansijski problem. Zbog toga želimo da imamo stabilan rast, dovoljno veliki da u narednih pet do šest godina zauzmemo tri do četiri odsto tržišnog učešća.
Koji su najveći problemi sa kojima ste se eventualno susreli u Srbiji tokom pet godina poslovanja?
Pre nego što smo ušli na tržište sagledali smo probleme. Bili smo svesni ograničavajućeg faktora veličine tržišta i njegovog kapaciteta. Znamo da će posle krize doći dinamičan period, što nas je i opredelilo da investiramo u Srbiju. Upravo nedovoljno razvijeno tržište će u momentu završetka krize prvo ostvariti dinamičan rast. Basler ima želju da bude dovoljno jak da “uhvati” taj rast.
Koliko vremena treba da prođe za multiplikovani rast tržišta osiguranja koji ste pominjali u nekoliko navrata?
Taj multiplikovani rast tržišta je u vezi sa krizom o kojoj govorimo. Nerealno je očekivati da će se kriza završiti u naredne dve do tri godine. Sigurno je, međutim, da će kriza dotaći dno verovatno u sledećoj godini, kada će doći do postepenog zagrevanja ekonomske aktivnosti, a pojačane ekonomske aktivnosti će dovesti do multiplikacije finansijskih tokova. Potencijalni klijenti sa viškom novčanih sredstava želeće dodatno da zaštite svoju imovinu. Vrednost imovine će rasti, a samim tim i masa osiguranih suma. Gledajući veličinu srpskog tržišta, broj stanovnika i kompanija, u uslovima ekonomskog oporavka premija mora da se poveća minimum 500 odsto. Normalan kapacitet srpskog tržišta je 1,5 milijardi do dve milijarde evra premije. Posebno ako se posmatra segment životnog osiguranja koje se ponovo počelo razvijati tek u poslednjih pet godina. Tada će građani biti u prilici da deo novčanih primanja izdvoje za sigurnost u trećem dobu ili za neke vanredne situacije, poput školovanja dece. U portfeljima osiguravajućih društava mali je broj klijenata koji su životno osigurani, male su osigurane sume i uglavnom još uvek nemamo polise osiguranja koje jesu dugoročne.
Čak 60 odsto anketiranih Beograđana i dalje tradicionalno veruje da se dugoročna finansijska stabilnost pojedinca obezbeđuje kupovinom nekretnina, a ne i štednjom ili osiguranjem kao u razvijenim zemljama. Istovremeno, 75 odsto anketiranih u Baslerovoj anketi “Siguran svet” zabrinuto je za finansijsku budućnost svoje porodice. Koliko je osiguravajućim kućama u Srbiji teško da posluju u takvim okolnostima?
Proces prepoznavanja životnog osiguranja kao oblika investiranja u budućnost će potrajati. Investiranje u nekretnine jeste bio dobar investicioni posao, postojao je i značajan rast cena nekretnina. Građani nisu mogli pretpostaviti da i taj rast ima svoj kraj i, nažalost, veliki broj njih zabeležio je značajne gubitke investiranjem u nekretnine. Tržište nekretnina je postalo apsolutno nelikvidno. S druge strane, životna osiguranja nude bolji oblik dugoročne investicije. Likvidnost nije upitna jer se investira u štednju, u svoju polisu. S druge strane, postoji i riziko komponenta u proizvodu, a po isteku polise postoji i štedna komponenta. Kroz mesečne, polugodišnje ili godišnje uplate investirali ste u nešto što možete ponovo investirati u nekretninu ili neki penzioni fond. Životno osiguranje je dobro, jer u nesrećnom slučaju postoji obezbeđenje i porodice. Ono ima daleko bolji kvalitet od ulaganja u nekretnine, zato što gubitak ne može da se ostvari. Taj kvalitet ne može ponuditi ni štednja, jer ona ima kratkoročni horizont i ne postoji riziko element. Potrebno je, međutim, vreme da ljudi to prepoznaju.
Koliko je vremena neophodno?
Kriza jeste imala najveći uticaj na životna osiguranja. U situaciji kad ljudi ostaju bez posla teško je naći novac za štednju. Ona je uticala i na smanjivanje tempa razvoja tog segmenta osiguranja. Za razvoj životnog osiguranja potrebna je stimulacija države u smislu prilagođavanja poreskog sistema. Svugde u svetu osiguranja jesu predmet dodatnih olakšica, što je dobro kako za korisnike tako i za celu zemlju. Odricanjem dela poreza država bi na srednji i dugi rok imala koristi. Životno osiguranje nije ništa drugo nego generisanje domaće štednje jer osiguravajuća društva investiraju taj novac u zemlju. Poreska rasterećenja bi trebalo da se odnose i na stanovništvo i na osiguranja. U taj proces treba ići korak po korak. Prvo usvojiti jednostavnije poreske olakšice, a tek u sledećim koracima ići sa složenijim poreskim olakšicama. Prvi korak bi mogao da se usvoji odmah i sprovede jednostavno. On podrazumeva oslobođenje poreza i doprinosa minimalnog prinosa da bi poslodavac i zaposleni imali koristi od investiranja u životno osiguranje. U sledećem koraku može se ići na složenije olakšice, oslobađanje plaćanja poreza, odlaganja plaćanja, oslobođenje poreza na ukupnu dobit. To podrazumeva složenije tehničko tehnološke prestruktuiranje samih poreskih uprava.
Kakve su šanse da se tako nešto desi?
Šansa uvek postoji. Prvo industrija treba zajednički da istupi. Sve treba činiti korak po korak.
Basler osiguranje je, pre svega, usmereno na osiguranje medicinskih radnika i zdravstvenih institucija. Da li ljudi u toj oblasti i u kojoj meri prepoznaju važnost posedovanja polise osiguranja?
Osiguranje od odgovornosti i to u doktorskoj delatnosti je specifičan segment. Jedan od razloga zbog kojih smo ušli u taj segment je zato što se ta vrsta proizvoda u Srbiji nije nudila na način kao što je slučaj na razvijenim tržištima. U početku je bilo otklona, ali s druge strane postojala je i naša procena da lekari jesu samosvesna populacija koja će relativno brzo shvatiti da se vreme menja i da im je takav proizvod neophodan. Njihova svest o postojanju proizvoda je bila prisutna jer komuniciraju sa kolegama u inostranstvu. Jasno im je da nijedan lekar koji radi, na primer, u Americi ne želi da uđe u bolnicu ukoliko nije osiguran. Postoje privatne prakse u Americi koje, kad im se osiguranje istroši uslovno rečeno, zatvaraju ordinaciju jer ne žele da preuzmu rizik da se u tom periodu neosiguranosti dogodi šteta. Želeli smo da donesemo nešto novo i povećamo spektar proizvoda na domaćem tržištu. U tom segmentu smo lider. Doktori se sve više osiguravaju.
Dakle, u tom domenu postoji osiguranje od odgovornosti ukoliko dođe do povreda pacijenata, čime se zapravo na indirektan način štite pacijenti. Takođe i lekar je zaštićen, jer ne mora da razmišlja o eventualnim presudama suda o plaćanju odštete. Lekar može da se fokusira samo na svoj rad, ali i pacijenti su u komfornijoj situaciji. Drugi položaj je pravna zaštita koja podrazumeva pokrivanje sudskih troškova.
Koje oblasti biste izdvojili u kojima Basler osiguranje ostvaruje značajan rast budući da ste zaokružili paletu proizvoda ulazeći prošle godine i na tržište autoosiguranja?
Autoosiguranje je dominantan deo neživotnih osiguranja. U tom segmentu jeste ostvaren najznačajniji rast, ali naša poslovna filosofija jeste da imamo rast u svim oblastima. Kompanija je ostvarila značajan rast u svim vrstama imovinskih osiguranja i ove i prošle godine. Želimo poseban akcenat da stavimo na životna osiguranja i mislimo da će se Basler osiguranju, kao švajcarskoj kompaniji, naredne godine otvoriti značajnije tržište. Naš brend znači i sigurnost za građane koji žele da investiraju u budućnost. Svim klijentima možemo garantovati da će svojim osiguranim sumama, za deset ili dvadeset godina, raspolagati bez ikakvih ograničenja. Veliki broj građana čuva novac kod kuće, a mi mislimo da svima možemo ponuditi sigurno utočište za njihovu štednju ili višak novca koji žele da investiraju u svoju sigurnost i budućnost.
Da li je tržište osiguranja u Srbiji prezasićeno s aspekta broja kompanija koje posluju na njemu? Da li se mogu očekivati merdžeri ili akvizicije u narednom periodu?
Premija od 540 miliona evra zaista je mala s obzirom na broj stanovnika. Ako bi se posmatrao obim premije moglo bi se reći da ima mnogo kompanija. Ali, kompanije su te koje predviđaju rast tržišta. Sigurno je da će biti akvizicija i da će se neke od njih ili ugasiti ili biti transformisane, jer neće moći da se nose s krizom. Smanjeni prihodi ne znače i smanjene štete. Bolje je da neke kompanije budu prodate ili spojene nego da dođu u problem likvidnosti.
Da li se mogu očekivati neki novi proizvodi u narednoj godini?
Sledeće godine želimo da stimulišemo dodatni razvoj životnih osiguranja, ali i da zadržimo stečene pozicije u svim segmentima. S druge strane, u segmentu neživotnih osiguranja, proizvode dnevno prilagođavamo tržištu.
Nacionalno udruženje za zaštitu od požara predložilo je da osiguranje od požara postane obavezno. Šta vi mislite o tome?
Svaka država pokušava, kroz obavezna osiguranja, da propiše ono što može proizvesti velike štete ukoliko osiguranje ne postoji. Kada se govori o osiguranju od požara, situacija u privredi nije toliko loša. Relativno mali broj kompanija nije osiguran od požarnih rizika. U narednom periodu će sigurno doći do obaveznosti, ali to neće za osiguranja obezbediti neki značajan rast premije osiguranja. Ipak, sigurno je da bi to osiguranje trebalo da bude obavezno.
S druge strane, individualci još nisu prepoznali da treba svoju imovinu da osiguraju, a jedan od razloga je i proces sticanja imovine. Mnogi su u uslovima hiperinflacije otkupljivali stan za 200 nemačkih maraka. Zato nisu imali ni svest o vrednosti imovine. U poslednjih deset godina, situacija se promenila. Ljudi su spoznali koliko je teško steći stan, a realno se može izgubiti preko noći. Redak je slučaj da stan koji je kupljen kreditom nije osiguran. Društveni interes jeste da to osiguranje bude obavezno jer uvek može da se desi situacija da izgori zgrada, pa da se traži solidarnost lokalne zajednice za saniranje štete.
Kako je to rešeno u Švajcarskoj?
U Švajcarskoj je mali broj osiguranja obavezujući, ali je nemoguće zamisliti da neko ne osigura svoju imovinu. Odnos cene i koristi je tolika da niko i ne pomišlja da bi radi uštede od 100 švajcarskih franaka trebalo da rizikuje imovinu od 200.000 ili 300.000 švajcarskih franaka. Ni u Srbiji to ne bi trebalo da predstavlja značajne izdatke za stanovništvo. Reč je, recimo, o osiguranjima koja bi za stan prosečne veličine koštalo 5.000 dinara na godišnjem nivou. Država svakako treba da vodi računa da to ne predstavlja veliko opterećenje za budžet.
Da li bi paletu obaveznih neživotnih osiguranja trebalo proširiti i koja bi osiguranja trebalo da postanu obavezna? Kakvi su trendovi u svetu?
Velika boljka u Srbiji jeste poljoprivreda. Oni se uvek uzdaju u lepo vreme i uvek postoji zahtev za isplatu šteta prema budžetu. A budžet smo svi mi koji ulažemo u njega. Štete jesu katastrofalne i one padaju na teret svih građana. Zbog toga, država bi mogla da razmišlja da određene vrste osiguranja u poljoprivredi postanu obavezna, kako bi teret izdataka u lošim godinama bio prenet na osiguravajuća društva.
Da li imate neke zamerke na Nacrt Zakona o osiguranju?
Želeli bismo da se taj propis usvoji što pre. Mora se, pre svega, obezbediti ravnopravnost svih kompanija.
Mislite da sada kompanije nisu ravnopravne?
U smislu poslovanja postoji ravnopravnost. Međutim, mora se konačno odlučiti da li će se kompozitna društva deliti na životna ili neživotna. Basler je od početka razdvojio kompanije. Ne smatramo da je neophodno insistirati na razdvajanju, ali bi onda kompanijama koje su podeljene moralo da se olakša poslovanje, jer postojanje dve kompanije uvećava troškove. To na indirektan način osiguravajuće kuće dovodi u neravnopravan položaj.
Vesna Lapčić
Коментари
Постави коментар