Poslovanje tržišta osiguranja u 2012. i očekivanja za 2013 godinu

Rast ukupne premije ove godine je prema oceni predstavnika osiguravajućih kuća veoma “mršav”. Očekivanja za narednu godinu su blago optimistična i svi zapravo čekaju neko bolje vreme koje zasigurno neće doći 2013. Osiguravajuće kuće, ipak, ne stoje u mestu i za narednu godinu pripremaju nove proizvode. Pojedini stručnjaci, međutim, upozoravaju da je tržište u regionu i dalje nerazvijeno i da još nije vreme za sofisticirane proizvode odnosno da njihova tražnja pada te da bi osiguranja u ovom regionu trebalo da se vrate osnovnim proizvodima. Nisu naročito optimistična ni nedavno objavljena istraživanja kompanije GfK, jedne od vodećih istraživačkih agencija. U Srbiji je napredak tržišta osiguranja zaustavljen u 2011. zbog krize, ali i konzervativnosti građana po pitanju korišćenja osiguravajućih proizvoda i ulaganja u privatne penzione fondove.
Udeo građana Srbije koji koriste osiguranja za domaćinstva i lična osiguranja nije značajnije oscilirao tokom trogodišnjeg perioda. Ovaj procenat je 2008. iznosio 41 odsto za osiguranja domaćinstva i 16 odsto za lična osiguranja, dok su u 2011. ovi udeli bili nešto niži: 39 odsto i 14 odsto.
Tek oko osam odsto mladih odlučuje se na korišćenje nekog od ličnih osiguranja (životno, zdravstveno i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja), dok je znatno veći udeo (34 odsto) onih sa osiguranjem u domaćinstvu. Najčešći tip osiguranja koji koriste mladi je osiguranje vozila. Skoro svaki treći čovek u Srbiji mlađi od 30 godina osigurao je svoje vozilo. Oko 11 odsto stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno uplaćuju penzione doprinose još niži. Navedeni podaci svakako ukazuju na veliku nerazvijenost tržišta osiguranja u Srbiji, ali istovremeno i na njegov izuzetan potencijal.

Blagi rast premije

Ukupna premija je, prema do sada raspoloživim podacima, i ove godine rasla. U prva tri tromesečja iznosila je 47,5 milijardi dinara odnosno 413 miliona evra što je porast od 6,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, podaci su Narodne banke Srbije. Učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 82,4 odsto, a životnih osiguranja 17,6 odsto. Rast je ostvaren u gotovo svim segmentima. Zanimljivo je da je životno osiguranje raslo brže od neživotnih osiguranja čak i u uslovima krize. Ono je imalo i realni i nominalni rast uprkos krizi i povećanoj stopi nezaposlenosti, pa čak i u jednom periodu trenda raskidanja ugovora. Ipak, osnovica je veoma niska pa nije bilo teško da se ostvari rast. S druge strane, u osiguravajućim kućama kažu da ljudi postepeno prepoznaju važnost tog finansijskog instrumenta za obezbeđenje budućnosti.
Pojedini predstavnici osiguravajućih kuća, međutim, kažu da realnog rasta ukupne premije osiguranja ustvari nema.

Branko Krstonošić, generalni direktor Wiener Städtische osiguranja ističe da već nekoliko godina uzastopno tržište osiguranja u Srbiji ne ostvaruje realan rast.
“Inflacija je veća nego što je nominalan rast premije osiguranja iz čega sledi da je premija realno manja nego u prethodnom periodu”, ističe Krstonošić za Svet osiguranja.
U 2012., prema njegovim rečima, nije bilo spektakularnih rezultata. “Može se reći da smo na izmaku jedne uobičajene poslovne godine koja je obilovala negativnim uticajima iz okruženja na funkcionisanje osiguranja”, naglašava Krstonošić.

Milan Vesković, menadžer marketinga i prodaje Societe Generale osiguranja kaže da je problem likvidnosti, kao i prethodnih godina, najvažnije pitanje sa kojim se suočava ne samo industrija osiguranja, već čitav finansijski sektor.
U poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije se ukazuje na dovoljnost likvidnih sredstava za izmirenje kratkoročnih obaveza. U društvima koja se pretežno bave poslovima neživotnih osiguranja pokazatelj usklađenosti kratkoročnih sredstava i kratkoročnih obaveza u trećem tromesečju 2012. iznosi 100,64 odsto, a u 2011. 105,17 odsto. U društvima koja se pretežno bave poslovima životnih osiguranja pokazatelj usklađenosti kratkoročnih sredstava i kratkoročnih obaveza u istom periodu iznosi 304,6 odsto, dok je u 2011. iznosio 179,77 odsto.

Vreme osiguranja tek dolazi

Čini se, ipak, da rukovodeći ljudi osiguravajućih društava u Srbiji sa kojima je Svet osiguranja razgovarao ne gube nadu da će u narednim godinama doći njihovih “pet minuta”. Svi se, zapravo, nadaju rastu standarda i jačanju svesti građana da im je zaštita koju razne vrste osiguranja nude neophodna.
Milan Vesković upravo potvrđuje ovu tezu. On veruje da u Srbiji vreme osiguranja tek dolazi. “Postepeno, uporedo sa ublažavanjem recesije, osiguravajuće kuće će se tek razvijati, pri čemu je potrebno uložiti značajne napore kako bi se kod građana jačala svest o neophodnosti ovakve vrste zaštite pojedinca i njegove porodice”, ističe on.

Dragan Marković, generalni direktor Triglav osiguranja, kaže da je neophodno podstaći razvoj nedovoljno razvijenih vrsta osiguranja i uvesti nove vrste obaveznih osiguranja. “Pored toga treba raditi na permanentnoj edukaciji stanovništva u pogledu benefita koje donosi osiguranje kako bi svest o njegovoj potrebi dostigla nivo razvijenih tržišta”, naglašava on.
Realan ili ne, ali ipak rast je ostvaren u mnogim segmentima poslovanja. Prema poslednjem izveštaju o poslovanju osiguravajućih društava Narodne banke Srbije rasli su bilansna suma (13,4%), kapital (1,9%), tehničke rezerve (18,8%), a čak je i jedno novo društvo za osiguranje počelo sa poslovanjem. I dok u većini ostalih industrija broj radnika pada u prvih devet meseci ove godine broj zaposlenih u osiguranju se povećao za 0,5 odsto na 11.388 ljudi.
Dragan Marković kaže da potencijal tržišta osiguranja zasigurno postoji. “Takvoj tvrdnji svedoči veliki broj osiguravača čiji osnivači dolaze sa razvijenih tržišta, kao i odnos prosečne premije po glavi stanovnika Srbije i neke od okolnih zemalja sa razvijenim tržištem osiguranja”, kaže Marković za Svet osiguranja.
Struktura premije je u ovoj godini ostala slična kao i prethodne godine. Čak trećina udela otpada na obavezno osiguranje od autoodgovornosti na šta mnogi u osiguravajućim kućama ne gledaju blagonaklono odnosno smatraju pokazateljem nedovoljne razvijenosti ovdašnjeg tržišta osiguranja. Nakon te vrste osiguranja slede imovinska osiguranja sa 24,5 odsto i osiguranja motornih vozila (kasko) 11,3 odsto.
Koncentracija portfelja se u odnosu na prethodnu godinu smanjuje i ima dalju tendenciju pada. Naime, u prvoj grupi koju čine društva sa više od 15 odsto tržišnog učešća nalaze se dva društva, u drugoj (od tri do 15 odsto) je pet društava, a u trećoj u kojoj su ona sa tržišnim učešćem manjim od tri odsto ima 17 osiguravajućih kompanija.
Bilansna suma društava za osiguranje povećana je u trećem tromesečju 2012. na 140,7 milijardi dinara, ili za 13,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Miodrag Kvrgić, generalni direktor Merkur osiguranja kaže da su osiguravajuća društva u Srbiji svojim poslovanjem potvrdila ulogu i važnost koji imaju za nacionalnu ekonomiju. “Svojim odgovornim poslovanjem su eliminisala bilo kakvu potrebu za državnom intervencijom i za angažovanjem sredstava poreskih obveznika. Osim navedenog svojim proizvodima su omogućila minimizaciju rizika privrednih subjekata i povećanje sigurnosti najširih slojeva stanovništva”, kaže on.

Kristof Cetl, generalni direktor Grawe osiguranja kaže da će štednja, ili racionalnije trošenje, kao i ulaganja u održivi razvoj, biti ključni elementi u borbi protiv uticaja krize i koji bi mogli da stvore uslove za bolji život i bolje poslovanje za sve. “Osiguranje u Srbiji će, po mom dubokom uverenju, biti i dalje sigurno mesto za investiranje, a i dalje će davati značajnu podršku privrednom razvoju zemlje. Proces razvoja sektora osiguranja se nastavlja sa ciljem da se kreira zdravo, stabilno i funkcionalno tržište osiguranja i jačanja njegove pozicije u okviru ukupnog finansijskog sektora. Srbija je perspektivno tržište i smatram da postoji veliki prostor za razvoj osiguranja života u narednom periodu, pa tako i veliki prostor za razvoj poslovanja GRAWE osiguravanja koje beleži sve bolje rezulate na tržištu Republike Srbije”, kaže Cetl.

Piše: Vesna Lapčić