Strane kompanije na tržištima u razvoju
Otkad je početkom ovog veka srpsko tržište osiguranja počelo da se otvara, krenulo je i aktivno interesovanje stranih osiguravajućih kompanija za poslovanje u našoj zemlji. Od 2004. godine do danas, u Srbiju je došlo čak 13 stranih osiguravajućih kompanija. Poslednja među njima bila je Gasprom osiguranje, koja je licencu od NBS dobila krajem prošle godine. Od tada se, međutim, ne govori o novim interesentima. Razlog za to može biti opšta ekonomska kriza i usporavanje svetske ekonomije, ali i pretpostavka da srpsko tržište u ovom trenutku nije naročito zanimljivo stranim osiguravačima. Ovu pretpostavku valjalo bi analizirati u skladu sa višegodišnjim tvrdnjama da je baš naše tržište osiguranja ono na kome se očekuje veliki rast, iako se ne može pohvaliti ni naročitom veličinom, niti platežnom sposobnošću stanovništva.
Koji su zapravo kriterijumi koje osiguravajuće kompanije koriste kada odlučuju da uđu na tržište neke od zemalja u razvoju? Koji su njihovi motivi za širenje, a koji su parametri koje te zemlje treba da ispune da bi osiguravači proširili na njih svoje poslovanje? Najzad, šta je privuklo strane osiguravače na ovo tržište, i da li im je ono i dalje privlačno?
Zašto se stranci šire?
Poslednjih decenija dolazi do zasićenja na tržištima osiguranja u razvijenim zemljama, te su velike kompanije iz tih zemalja prinuđene da traže nova tržišta. Kao pogodna, ukazuju im se tržišta zemalja BRIK – Brazil, Indija, Kina, Rusija, kao i bivše socijalističke zemlje u kojima su pokrenute decentralizacija i liberalizacija, što podrazumeva otvaranje ka stranim investitorima.
Iako ulazak stranih osiguranja na lokalna tržišta nosi određeni rizik po lokalnu ekonomiju, ona su ipak dobrodošla jer donose svež kapital i aktivnu poslovnu politiku. Uslovi za njihovo privlačenje pre svega se odnose na političku i pravnu sigurnost, ali su važni činioci i rast lokalne ekonomije, kao i gustina i penetracija osiguranja.
Motivi za širenje multinacionalnih kompanija se, prema brojnim teoretičarima, baziraju na prihodima, i na troškovima. Motivi bazirani na prihodima su:
privlačenje novih izvora tražnje
ulazak na profitabilna tržišta
mogućnost monopolske pozicije
prevazilaženje trgovinskih barijera (ukoliko neka zemlja ne dozvoljava uvoz)
diversifikacija rizika
Motivi bazirani na troškovima, tačnije na smanjenju troškova su:
ekonomija obima (veći obim proizvodnje podrazumeva nižu cenu po jedinici)
korišćenje resursa zemlje u koju se dolazi (zemljište, zaposleni, sirovine...)
korišćenje tehnologije
korišćenje sopstvene valute u slučaju valutnih oscilacija u zemlji u koju dolaze (npr, prilikom izgradnje fabrike)
Revizorska kuća PriceWaterhouseCoopers sprovela je istraživanje na 125 svetskih top menadžera koji su od 2006. do 2010. širili poslovanje u druge zemlje. Čak 76 odsto ispitanika je kazalo da su razlozi za širenje poslovanja na druga tržišta povećanje prihoda, bolja tržišna pozicija i pristup novim tržištima. Oko 54 odsto ispitanika visoko kotira pristup novim proizvodima, za 74 odsto njih značajno je povećanje tržišnog učešća, a za Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama
26 odsto učesnika istraživanja naročiti značaj ima pristup novim tehnologijama. Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama Kad je reč o osiguranju, tržišta
razvijenih zemalja se već duže vreme smatraju zasićenim, pa velike osiguravajuće kuće traže nova prvenstveno u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. Kupovinom lokalne kompanije, dobijaju prostor bez ozbiljne konkurencije, nezasićeno tržište, ali i kanale prodaje kroz koje plasiraju ponudu bogatiju od dotadašnje – dodajući lokalnim proizvodima sopstvene.
Domaći autori primećuju da osiguravajuće kuće često prate svoje klijente – velike korporacije koje ulaze na nova tržišta, najpre da bi brinule o bezbednosti poslovanja svojih klijenata, a zatim se njihova aktivnost širi i na lokalnu zajednicu.
Šta treba ispuniti
Mogućnosti poslovanja na novom tržištu procenjuju se na osnovu političkih, i ekonomskih faktora. U političke faktore spada odnos zemlje domaćina sa zemljom iz koje multinacionalna kompanija dolazi, odnos potrošača prema proizvodima iz te zemlje, osetljivost na odnose sa zemljama susedima i podložnost ratnom stanju zbog preuzimanja teritorije, pravni sistem, nivo korupcije.
Kad je o korupciji u Srbiji reč, prema jednom od poslednjih izveštaja nalazimo se na istoj poziciji kao 2000.godine, u vreme Slobodana Miloševića. Na konferenciji “Borba protiv korupcije: iskustva i poređenja”, održanoj krajem maja u Beogradu, profesor Petrus van Dijn sa holandskog univerziteta Tilburg rekao je da je rezultat rada pravosudnih i policijskih organa na istom nivou kao pre 12 godina, pa čak i lošiji, i da je do tog zaključka došao na osnovu podataka Zavoda za statistiku, i sudova u Srbiji. Da to, doduše, nije samo problem Srbije ukazao je na istoj konferenciji direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić, rekavši da je korupcija simbol globalizacije i da nema društva koje se ne suočava sa tim problemom.
U zemljama poput naše, važni elementi zakonske regulative su usaglašenost sa zakonima EU, koliko je zemlja blizu članstvu u STO, da li su završeni procesi demonopolizacije ako je reč o bivšim socijalističkim zemljama, koliko se brine o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koliko su efikasni sudovi, da li je obezbeđeno slobodno kretanje novca, kapitala i radne snage. Ovome treba dodati i političke prilike: unutrašnju političku stabilnost, kao i to u kojoj su fazi pregovori o članstvu u EU.
Ekonomski faktori u širem smislu podrazumevaju makroekonomski model države za rast BDP, stabilnost valute, visinu državnog budžeta, kamate, zaposlenost stanovništva, oslanjanje države na strane kredite, trgovinski balans i deviznu kontrolu. Ono što se ipak ističe kao ključno u segmentu osiguranja jeste nivo razvijenosti sektora – gustina osiguranja (visina prosečne godišnje premije po stanovniku), i penetracija osiguranja (učešće bruto premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu). Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama, jer njegova slaba razvijenost podrazumeva veće mogućnosti za razvoj. Pokazatelj nivoa razvijenosti tržišta je i zastupljenost obaveznih osiguranja u ukupnom portfelju: što je procenat obaveznih osiguranja veći, to je tržište slabije razvijeno i obrnuto.
Iz podataka prikazanih u Tabeli 1. vidi se da su premija po stanovniku i učešće premije u BDP od 2004. do danas ispod proseka u EU, iz čega se može zaključiti da tržište još nije zasićeno i da i dalje postoji prostor za ulazak novih osiguranja. S druge strane, Srbija se već duže vreme nalazi na začelju evropskih zemalja po ovim parametrima, pa ostaje pitanje koliko se dugo nekao tržište tretira kao “veliki potencijal” a kada postaje “beznadežan slučaj”. Prema podacima Svis Re (Swiss Re) za 2011. godinu, po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara (iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara), odnosno na 66 mestu u svetu (od 88 rangiranih). Nešto veću premiju od Srbije ima Rumunija (122 USD), Turska (136 USD), Bugarska (151 USD). Hrvatska se nalazi pet mesta ispred sa 389 dolara premije po stanovniku, a Slovenija je na visokom 18. mestu sa čak 1464 dolara osiguravajuće premije po stanovniku.
Na prvom mestu u Evropi i u svetu nalazi se Švajcarska sa 8012 dolara premije po stanovniku, druga je Holandija (6647 USD), slede Luksemburg i Danska (5974, odnosno 5619 USD po stanovniku). Evropski prosek je, inače, 1885,7 dolara, ali je prosek u zemljama centralne i istočne Evrope svega 286,7 dolara po stanovniku.
Kad je reč o učešću bruto premije u BDP, Srbija je u Evropi četvrta otpozadi sa 1,7 odsto učešća u BDP, ispred Lihtenštajna, Rumunije i Turske, i nalazi se na 65 mestu u svetu. Hrvatska se sa 2,7 odsto nalazi pet mesta ispred, a Slovenija se nalazi na 13. mestu sa 5,9 odsto učešća premije u BDP. Na prva tri mesta nalaze se Holandija (13,2 odsto), Velika Britanija (11,8 odsto) i Švajcarska (10 odsto).
Šta smo ispunili
Najveći deo svetske premije decenijama se ostvarivao u najrazvijenijim zemljama – Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i Japanu. Globalizacija i liberalizacija drugih tržišta otvorile su prostor za širenje kompanijama iz ovih zemalja, a naročito interesantnim krajem prošlog i početkom ovog veka pokazale su se zemlje sa visokim stopama ekonomskog rasta u kojima je istovremeno došlo i do liberalizacije tržišta - Brazil, Rusija, Indija i Kina (BRIK), kao i muslimanske zemlje u kojima je tzv. takaful osiguranje (zasnovano na socijalnoj solidarnosti) dostiglo rast od čak 40 odsto. Od sredine devedesetih godina primećuje se pojačano prisustvo velikih osiguravača u zemljama jugoistočne Evrope. Na to su uticali: liberalizacija tržišta, usaglašavanje zakonodavstva sa onim u EU, unapređenje sistema supervizije, ulazak brojnih zemalja iz JI Evrope u EU. Jedan od jačih motiva Po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara - iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara po stanovniku
za ulazak na tržišta zemalja u razvoju jesu i stope rasta osiguranja daleko veće od onih u razvijenim zemljama. Po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara - iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara po stanovniku U
Srbiji je donošenje novog Zakona o osiguranju 2004. podstaklo dolazak stranih osiguravača. U tom periodu, tržište je bilo iscrpljeno događajima iz devedesetih godina – brojnim ratovima, međunarodnom izolacijom, hiperinflacijom – zbog čega su građani izgubili poverenje u instituciju osiguranja. Stanje je opisivano kao haotično zbog oligopola dva državna osiguravača, postojanja društava bez odgovarajućeg osnovnog kapitala, zakona koji onemogućava prisustvo stranih osiguravača. Mnoga društva dugovala su odštete osiguranicima, a samo tokom 2002. godine vodilo se 40.000 sporova po tom osnovu.
Kao rezultat “brzopoteznog” uređivanja tržišta gašenjem 21 društva, u 2005. godini je povećana ukupna premija za 53 odsto, broj zaposlenih za 30 odsto, obim poslovanja za 51 odsto, kapital uvećan za 18 odsto, a tehničke rezerve za 98 odsto.
Od 2004. do kraja 2011. godine broj stranih osiguravača u Srbiji se povećao za 13 (Tabela 2). Najveće promene dogodile su se u 2007, kada je broj stranih društava sa 8 povećan na 14: privatizovana je jedna od dve najveće državne kompanije DDOR Novi Sad, koju je kupila italijanska kompanija Fondiaria SAI, Sava Re iz Slovenije kupila je domaću kuću Polis, a dozvolu za rad dobila su četiri nova društva – Basler životno osiguranje, Basler neživotno osiguranje, Merkur životno osiguranje i Uniqa neživotno osiguranje.
Zasad nema najava o novim zainteresovanima za dobijanje licence. Početkom godine Narodna banka je upozorila da se – zbog usporavanja ekonomske aktivnosti u 2011, kao posledica ekonomskih problema u zoni evra i revidiranja privrednog rasta većine zemalja naniže, uključujući i Srbiju – može očekivati nastavak usporavanja pozitivnih trendova na domaćem tržištu osiguranja: zbog smanjenja finalne potrošnje smanjuje se i potražnja za osiguranjem.
Od poteza nove Vlade zavisiće, između ostalog, i razvoj osiguranja ali i interesovanje stranih osiguravača. Po svemu sudeći, teško je očekivati da će ova tema stići na red tokom tekuće godine.
Piše: Lela Saković
Koji su zapravo kriterijumi koje osiguravajuće kompanije koriste kada odlučuju da uđu na tržište neke od zemalja u razvoju? Koji su njihovi motivi za širenje, a koji su parametri koje te zemlje treba da ispune da bi osiguravači proširili na njih svoje poslovanje? Najzad, šta je privuklo strane osiguravače na ovo tržište, i da li im je ono i dalje privlačno?
Zašto se stranci šire?
Poslednjih decenija dolazi do zasićenja na tržištima osiguranja u razvijenim zemljama, te su velike kompanije iz tih zemalja prinuđene da traže nova tržišta. Kao pogodna, ukazuju im se tržišta zemalja BRIK – Brazil, Indija, Kina, Rusija, kao i bivše socijalističke zemlje u kojima su pokrenute decentralizacija i liberalizacija, što podrazumeva otvaranje ka stranim investitorima.
Iako ulazak stranih osiguranja na lokalna tržišta nosi određeni rizik po lokalnu ekonomiju, ona su ipak dobrodošla jer donose svež kapital i aktivnu poslovnu politiku. Uslovi za njihovo privlačenje pre svega se odnose na političku i pravnu sigurnost, ali su važni činioci i rast lokalne ekonomije, kao i gustina i penetracija osiguranja.
Motivi za širenje multinacionalnih kompanija se, prema brojnim teoretičarima, baziraju na prihodima, i na troškovima. Motivi bazirani na prihodima su:
privlačenje novih izvora tražnje
ulazak na profitabilna tržišta
mogućnost monopolske pozicije
prevazilaženje trgovinskih barijera (ukoliko neka zemlja ne dozvoljava uvoz)
diversifikacija rizika
Motivi bazirani na troškovima, tačnije na smanjenju troškova su:
ekonomija obima (veći obim proizvodnje podrazumeva nižu cenu po jedinici)
korišćenje resursa zemlje u koju se dolazi (zemljište, zaposleni, sirovine...)
korišćenje tehnologije
korišćenje sopstvene valute u slučaju valutnih oscilacija u zemlji u koju dolaze (npr, prilikom izgradnje fabrike)
Revizorska kuća PriceWaterhouseCoopers sprovela je istraživanje na 125 svetskih top menadžera koji su od 2006. do 2010. širili poslovanje u druge zemlje. Čak 76 odsto ispitanika je kazalo da su razlozi za širenje poslovanja na druga tržišta povećanje prihoda, bolja tržišna pozicija i pristup novim tržištima. Oko 54 odsto ispitanika visoko kotira pristup novim proizvodima, za 74 odsto njih značajno je povećanje tržišnog učešća, a za Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama
26 odsto učesnika istraživanja naročiti značaj ima pristup novim tehnologijama. Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama Kad je reč o osiguranju, tržišta
razvijenih zemalja se već duže vreme smatraju zasićenim, pa velike osiguravajuće kuće traže nova prvenstveno u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama. Kupovinom lokalne kompanije, dobijaju prostor bez ozbiljne konkurencije, nezasićeno tržište, ali i kanale prodaje kroz koje plasiraju ponudu bogatiju od dotadašnje – dodajući lokalnim proizvodima sopstvene.
Domaći autori primećuju da osiguravajuće kuće često prate svoje klijente – velike korporacije koje ulaze na nova tržišta, najpre da bi brinule o bezbednosti poslovanja svojih klijenata, a zatim se njihova aktivnost širi i na lokalnu zajednicu.
Šta treba ispuniti
Mogućnosti poslovanja na novom tržištu procenjuju se na osnovu političkih, i ekonomskih faktora. U političke faktore spada odnos zemlje domaćina sa zemljom iz koje multinacionalna kompanija dolazi, odnos potrošača prema proizvodima iz te zemlje, osetljivost na odnose sa zemljama susedima i podložnost ratnom stanju zbog preuzimanja teritorije, pravni sistem, nivo korupcije.
Kad je o korupciji u Srbiji reč, prema jednom od poslednjih izveštaja nalazimo se na istoj poziciji kao 2000.godine, u vreme Slobodana Miloševića. Na konferenciji “Borba protiv korupcije: iskustva i poređenja”, održanoj krajem maja u Beogradu, profesor Petrus van Dijn sa holandskog univerziteta Tilburg rekao je da je rezultat rada pravosudnih i policijskih organa na istom nivou kao pre 12 godina, pa čak i lošiji, i da je do tog zaključka došao na osnovu podataka Zavoda za statistiku, i sudova u Srbiji. Da to, doduše, nije samo problem Srbije ukazao je na istoj konferenciji direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić, rekavši da je korupcija simbol globalizacije i da nema društva koje se ne suočava sa tim problemom.
U zemljama poput naše, važni elementi zakonske regulative su usaglašenost sa zakonima EU, koliko je zemlja blizu članstvu u STO, da li su završeni procesi demonopolizacije ako je reč o bivšim socijalističkim zemljama, koliko se brine o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koliko su efikasni sudovi, da li je obezbeđeno slobodno kretanje novca, kapitala i radne snage. Ovome treba dodati i političke prilike: unutrašnju političku stabilnost, kao i to u kojoj su fazi pregovori o članstvu u EU.
Ekonomski faktori u širem smislu podrazumevaju makroekonomski model države za rast BDP, stabilnost valute, visinu državnog budžeta, kamate, zaposlenost stanovništva, oslanjanje države na strane kredite, trgovinski balans i deviznu kontrolu. Ono što se ipak ističe kao ključno u segmentu osiguranja jeste nivo razvijenosti sektora – gustina osiguranja (visina prosečne godišnje premije po stanovniku), i penetracija osiguranja (učešće bruto premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu). Što je niža premija po stanovniku i učešće ukupne premije u BDP, tržište je manje razvijeno i utoliko zanimljivije stranim kompanijama, jer njegova slaba razvijenost podrazumeva veće mogućnosti za razvoj. Pokazatelj nivoa razvijenosti tržišta je i zastupljenost obaveznih osiguranja u ukupnom portfelju: što je procenat obaveznih osiguranja veći, to je tržište slabije razvijeno i obrnuto.
Iz podataka prikazanih u Tabeli 1. vidi se da su premija po stanovniku i učešće premije u BDP od 2004. do danas ispod proseka u EU, iz čega se može zaključiti da tržište još nije zasićeno i da i dalje postoji prostor za ulazak novih osiguranja. S druge strane, Srbija se već duže vreme nalazi na začelju evropskih zemalja po ovim parametrima, pa ostaje pitanje koliko se dugo nekao tržište tretira kao “veliki potencijal” a kada postaje “beznadežan slučaj”. Prema podacima Svis Re (Swiss Re) za 2011. godinu, po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara (iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara), odnosno na 66 mestu u svetu (od 88 rangiranih). Nešto veću premiju od Srbije ima Rumunija (122 USD), Turska (136 USD), Bugarska (151 USD). Hrvatska se nalazi pet mesta ispred sa 389 dolara premije po stanovniku, a Slovenija je na visokom 18. mestu sa čak 1464 dolara osiguravajuće premije po stanovniku.
Na prvom mestu u Evropi i u svetu nalazi se Švajcarska sa 8012 dolara premije po stanovniku, druga je Holandija (6647 USD), slede Luksemburg i Danska (5974, odnosno 5619 USD po stanovniku). Evropski prosek je, inače, 1885,7 dolara, ali je prosek u zemljama centralne i istočne Evrope svega 286,7 dolara po stanovniku.
Kad je reč o učešću bruto premije u BDP, Srbija je u Evropi četvrta otpozadi sa 1,7 odsto učešća u BDP, ispred Lihtenštajna, Rumunije i Turske, i nalazi se na 65 mestu u svetu. Hrvatska se sa 2,7 odsto nalazi pet mesta ispred, a Slovenija se nalazi na 13. mestu sa 5,9 odsto učešća premije u BDP. Na prva tri mesta nalaze se Holandija (13,2 odsto), Velika Britanija (11,8 odsto) i Švajcarska (10 odsto).
Šta smo ispunili
Najveći deo svetske premije decenijama se ostvarivao u najrazvijenijim zemljama – Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i Japanu. Globalizacija i liberalizacija drugih tržišta otvorile su prostor za širenje kompanijama iz ovih zemalja, a naročito interesantnim krajem prošlog i početkom ovog veka pokazale su se zemlje sa visokim stopama ekonomskog rasta u kojima je istovremeno došlo i do liberalizacije tržišta - Brazil, Rusija, Indija i Kina (BRIK), kao i muslimanske zemlje u kojima je tzv. takaful osiguranje (zasnovano na socijalnoj solidarnosti) dostiglo rast od čak 40 odsto. Od sredine devedesetih godina primećuje se pojačano prisustvo velikih osiguravača u zemljama jugoistočne Evrope. Na to su uticali: liberalizacija tržišta, usaglašavanje zakonodavstva sa onim u EU, unapređenje sistema supervizije, ulazak brojnih zemalja iz JI Evrope u EU. Jedan od jačih motiva Po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara - iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara po stanovniku
za ulazak na tržišta zemalja u razvoju jesu i stope rasta osiguranja daleko veće od onih u razvijenim zemljama. Po visini premije po stanovniku Srbija se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi sa svega 107 dolara - iza nje je samo Ukrajina sa 68 dolara po stanovniku U
Srbiji je donošenje novog Zakona o osiguranju 2004. podstaklo dolazak stranih osiguravača. U tom periodu, tržište je bilo iscrpljeno događajima iz devedesetih godina – brojnim ratovima, međunarodnom izolacijom, hiperinflacijom – zbog čega su građani izgubili poverenje u instituciju osiguranja. Stanje je opisivano kao haotično zbog oligopola dva državna osiguravača, postojanja društava bez odgovarajućeg osnovnog kapitala, zakona koji onemogućava prisustvo stranih osiguravača. Mnoga društva dugovala su odštete osiguranicima, a samo tokom 2002. godine vodilo se 40.000 sporova po tom osnovu.
Kao rezultat “brzopoteznog” uređivanja tržišta gašenjem 21 društva, u 2005. godini je povećana ukupna premija za 53 odsto, broj zaposlenih za 30 odsto, obim poslovanja za 51 odsto, kapital uvećan za 18 odsto, a tehničke rezerve za 98 odsto.
Od 2004. do kraja 2011. godine broj stranih osiguravača u Srbiji se povećao za 13 (Tabela 2). Najveće promene dogodile su se u 2007, kada je broj stranih društava sa 8 povećan na 14: privatizovana je jedna od dve najveće državne kompanije DDOR Novi Sad, koju je kupila italijanska kompanija Fondiaria SAI, Sava Re iz Slovenije kupila je domaću kuću Polis, a dozvolu za rad dobila su četiri nova društva – Basler životno osiguranje, Basler neživotno osiguranje, Merkur životno osiguranje i Uniqa neživotno osiguranje.
Zasad nema najava o novim zainteresovanima za dobijanje licence. Početkom godine Narodna banka je upozorila da se – zbog usporavanja ekonomske aktivnosti u 2011, kao posledica ekonomskih problema u zoni evra i revidiranja privrednog rasta većine zemalja naniže, uključujući i Srbiju – može očekivati nastavak usporavanja pozitivnih trendova na domaćem tržištu osiguranja: zbog smanjenja finalne potrošnje smanjuje se i potražnja za osiguranjem.
Od poteza nove Vlade zavisiće, između ostalog, i razvoj osiguranja ali i interesovanje stranih osiguravača. Po svemu sudeći, teško je očekivati da će ova tema stići na red tokom tekuće godine.
Piše: Lela Saković
Коментари
Постави коментар