Planiramo akvizicije u Srbiji

Razdvajanje kompozitnih društava će povećati troškove upravljanja jer će biti neophodna nova uprava, aktuari, računovodstvo, menadžment - što će podići i cenu osiguranja. Ukrupnjavanje tržišta osiguranja u Srbiji je neminovno, a Triglav Grupa planira akvizicije na ovdašnjem tržištu. Za ovu godinu planirana je neto dobit veća od 60 miliona evra.

(Preuzeto iz časopisa Svet osiguranja br. 4, april 2012.)

Triglav Grupa, osnovana 1990. u Sloveniji, posluje u osam zemalja i zapošljava oko 5.100 ljudi. Biznis Grupe baziran je na četiri stuba: osiguranje, upravljanje aktivom/imovinom, bankarstvo i ostale delatnosti, koje podupiru delatnost osiguranja. Triglav INT, ćerka kompanija Zavarovalnice Triglav preko koje ona poseduje nekoliko osiguravajućih društava na Balkanu, i Zavarovalnica Triglav su zaključile Ugovor o upisu akcija i Akcionarski sporazum vredan 25 miliona evra, sa IFC-em, članom Grupe Svetske banke (World Bank Group). U isto vreme potpisan je i Ugovor o osnivanju prodajne opcije između Zavarovalnice Triglav i IFC-a. Dokapitalizacija je početak strateškog partnerstva između IFC-a i Triglav Grupe čiji je cilj širenje i konsolidacija poslovanja Triglav Grupe na postojećim i potencijalnim novim tržištima.

Prošle godine Grupa je ostvarila 58 miliona evra dobiti pre oporezivanja, odnosno 47,5 miliona evra neto dobiti što je najviši iznos od 2007. Neto profit je u odnosu na 2010. porastao za 78 odsto.

„Ostvareni profit je bio predviđen poslovnim planovima i zadovoljni smo postignutim rezultatima. Dobit je nešto manja od planirane jer smo uradili smanjenje vrednosti deonica NLB banke, inače bi rezultat bio bolji za oko 70 miliona evra. Važno je da smo se fokusirali na profit od osiguranja jer je to naš osnovni posao i zahvaljujući tome smo ostvarili dobre rezultate", kaže za Svet osiguranja Matjaž Rakovec, predsednik Uprave Zavarovalnice Triglav.

Najveći deo profita, kako kaže Rakovec, generiše se u Sloveniji. Sva društva osim dva su, prema njegovim rečima, poslovala pozitivno.

„Za ta dva nismo ni očekivali da ostvare profit prošle godine. Zato očekujemo da ove godine sva društva posluju profitabilno", kaže Rakovec.

SO: Šta se dešavalo sa premijom i štetama? 

Matjaž Rakovec: Ukupna premija osiguravajućih društava u okviru Triglav grupe prošle godine je bila 989,4 miliona evra, što je za dva procenta manje nego godinu dana pre toga. To je posledica smanjene privredne aktivnosti, nižeg uvoza i izvoza, stečajeva pojedinih preduzeća, ali i smanjenja kupovne moći građana i povećanja nezaposlenosti.

Konsolidovani bruto iznosi šteta su bili 593,9 miliona evra i u odnosu na 2010. povećani su za jedan procenat. S druge strane, smanjili smo operativne troškove za dva procentna poena u odnosu na 2010, te su oni iznosili 286,4 miliona evra.

SO: Već četvrtu godinu zaredom Triglav Grupi je potvrđen A dugoročni rejting i rejting za finansijsku snagu od strane Standard&Poor kreditne agencije. To je jedan nivo iznad kreditnog rejtinga države Slovenije. Šta takav rejting znači za Triglav Grupu? 

M. Rakovec: Rejting kompanije najviše znači za poslove reosiguranja. Ovaj rejting znači mnogo - otvara vrata, posebno kada tražimo posao van naše Grupe, u Kini, Japanu. Nedavno smo se vratili iz Kine gde smo dve, tri kompanije posetili samo zahvaljujući našem dobrom rejtingu i sada sa njima dogovaramo neke poslove. S druge strane, rejting je pokazatelj da smo uradili neke značajne stvari u kapitalnoj adekvatnosti same organizacije, zahvaljujući čemu strana bonitetna kuća prepoznaje Triglav grupu kao siguran sistem.

SO: Da li je uobičajeno u Sloveniji da kompanije imaju veći rejting od države?

M. Rakovec: Nije. Triglav ima najveći rejting i verujem da ćemo ga ove godine potvrditi.

SO: Koja zemlja od onih u kojima poslujete ima najveći potencijal za rast u narednim godinama?

M. Rakovec: To su sigurno Hrvatska i Srbija. Ne u ovoj godini zbog finansijske krize, ali u nekom narednom periodu te zemlje imaju najveći potencijal za rast, posebno približavanjem Evropskoj uniji i povećanjem bruto domaćeg proizvoda. Potencijal Hrvatske i Srbije leži i u tome što one imaju najviše stanovništva.

SO: S obzirom na to da se bavite životnim i neživotnim osiguranjem, koja vrsta osiguranja je prošle godine na nivou Grupe imala najveći pad, a koja najveći rast?

M. Rakovec: Od imovinskih osiguranja pad su imala kreditna osiguranja, ali i transportna, što je posledica krize. Pad je bio i u osiguranjima poljoprivrede što je rezultat naše strategije, jer smo ranijih godina imali daleko veće štete i troškove nego premije. Ovo osiguranje je sada profitabilno. Životna osiguranja takođe su imala pad: štete kod životnog osiguranja su bile 31 odsto veće nego 2010. samo zato što su ljudi želeli da im se ranije isplati novac.

SO: Kako ste generalno zadovoljni poslovanjem u Srbiji u odnosu na ostale zemlje u kojima posluje Triglav osiguranje, naročito u poslednjim kriznim godinama? Sa kakvim ste se problemima sretali tokom poslovanja u Srbiji?

M. Rakovec: Zadovoljni smo tekućim poslovanjem: ne baš najbolji rezultati u prethodnom periodu su posledica prošlosti, ali je kao što znate uprava promenjena, a i sređeni su još neki detalji u poslovanju. Sada sređujemo bilanse i ove godine očekujemo dobit, utoliko pre što smo dosta uradili po pitanju troškova.

Životno osiguranje je na niskom nivou, što je posledica niskog bruto društvenog proizvoda, lošeg standarda i nepostojanja navike ljudi da ulažu u životno osiguranje. Ako počne da se oporavlja privreda i poboljša se standard, onda će rasti i životno osiguranje.

SO: Da li je, po Vašem mišljenju, rešenje o podeli kompozitnih društava na životna i neživotna, što propisuje Zakon o osiguranju u Srbiji - dobro? Kakva je situacija u Sloveniji po tom pitanju?

M. Rakovec: U Sloveniji su skoro sva društva kompozitna i sva su završila prošlu godinu u plusu. Industrija je zdrava, na visokom nivou, što znači da je forma kompozitnih društava prava. Razdvajanje će podići troškove upravljanja jer će biti neophodna nova uprava, aktuari, računovodstvo, menadžment - pošto je to sasvim novo društvo, a to će podići i cenu osiguranja. Može se nastaviti kao do sada i praviti bilans životnog i bilans neživotnog osiguranja. S druge strane, i regulator ima mogućnost da kontroliše da li postoji prelivanje novca iz životnog u neživotno i obrnuto. Podela kompozitnih društava, prema mom mišljenju, ne bi bila dobra.

SO: Kakve su tendencije za 2012? Da li bi se na osnovu dešavanja u sektoru osiguranja moglo reći da izlazimo iz krize?

M. Rakovec: Triglav grupa je za ovu godinu planirala dobit veću od 60 miliona evra. To znači da imamo stabilno poslovanje uprkos krizi, posebno u Sloveniji. Trenutno je u Sloveniji trend da mala preduzeća ne plaćaju svoje obaveze, i često propadaju, što nas malo obeshrabruje. Kad propadne veliki sistem, iz njega niknu male kompanije - ljudi pokreću sopstveni biznis; kad propadaju mali, onda se to oseća.

SO: Triglav Grupa je najavila strategiju razvoja do 2015. Koji su konkretno ciljevi i gde očekujete da će Grupa biti 2015?

M. Rakovec: Do tada bi premija trebalo da bude 1,1 milijardu evra, dok je sada 990 miliona evra. Očekujemo da premija počne da raste od 2013. Važno je da je kombinovani racio ispod 95 odsto. Povraćaj kapitala trebalo bi da bude u Grupi iznad 12 posto, a i u svim društvima mora biti minimum 12 odsto. U Slovačkoj smo zatvorili kompaniju 2010. baš zbog toga što smo uvideli da ne možemo da ostvarimo ove rezultate.

SO: Grupa Triglav posluje u osam zemalja u regionu. Da li planirate da uđete na neko novo tržište i kojim kriterijumima se rukovodite kada birate zemlju u koju ćete investirati?

M. Rakovec: Tržište Zapadnog Balkana je naše prirodno tržište jer ga dosta dobro poznajemo, a imamo i mogućnosti za značajan rast na tržištima poput Srbije i Hrvatske. U Crnoj Gori imamo udeo od oko 47 odsto, u Makedoniji smo tržišni lider sa oko 20 odsto, u Bosni i Hercegovini oko osam odsto, a u Sloveniji oko 37 odsto. U Hrvatskoj je tržišno učešće oko 4,3 odsto, a u Srbiji ispod četiri. Svu snagu ćemo zbog toga uložiti u te dve zemlje.

Triglav INT, ćerka kompanija Zavarovalnice Triglav preko koje ona poseduje nekoliko osiguravajućih društava na Balkanu, i Zavarovalnica Triglav su zaključile Ugovor o upisu akcija i Akcionarski sporazum vredan 25 miliona evra, sa Međunarodnom finansijskom korporacijom IFC, članom Grupe Svetske banke (World Bank Group). U isto vreme je potpisan i Ugovor o osnivanju prodajne opcije između Zavarovalnice Triglav i IFC-a. Dokapitalizacija je početak strateškog partnerstva između IFC-a i Triglav Grupe, čiji je cilj širenje i konsolidacija poslovanja Triglav Grupe na postojećim i potencijalnim novim tržištima.Triglav ove godine planira neto dobit veću od 60 miliona evra.

SO: U Sloveniji se do krize nije gledalo blagonaklono na privatizaciju. Kako javnost reaguje na ovu transakciju?

M. Rakovec: To je institucionalni kapital. To je potvrda dobrog poslovanja kompanije, ali pozitivan signal i za državu da jedan institucionalni investitor želi da investira u kompaniju u kojoj je država vlasnik. Institucionalni ulagači obično se brane od državnog vlasništva. To znači da smo stabilna firma koja ima potencijal za rast. U Sloveniji smo došli do plafona i premija ne može više rasti, ali sa ovom investicijom kvalitet poslovanja koji imamo u matičnoj zemlji imamo šansu da prenesemo na ostala tržišta.

SO: Kažete da je ovde reč o institucionalnom kapitalu. Da li je ikada bilo reči o „klasičnoj" privatizaciji budući da je Triglav Grupa u većinskom državnom vlasništvu? 

M. Rakovec: Ako govorimo o Triglavu, 63 odsto je u vlasništvu države. Vlada je pripremila strategiju po kojoj bi vlasništvo moglo da padne na 25 odsto. Država će uvek zadržati kontrolni paket, a ulazak privatnog kapitala bi omogućavao dalji razvoj Grupe, posebno na prostoru Zapadnog Balkana koji je najperspektivniji u Evropi.

SO: Najperspektivije je tržište jer smo na niskim granama?

M. Rakovec: Baš tako. U Hrvatskoj postoji 26 osiguravajućih društava za oko milijardu evra premije. U Srbiji ih je 27 za pola milijarde evra premije. Veliki je broj stanovnika, a mala premija. Jasno je da svi nešto čekaju.

SO: Kakvi su planovi za rast tržišnog učešća u Srbiji?

M. Rakovec: Organskim rastom sigurno je nemoguće doći do značajnog tržišnog udela. Može se godišnje rasti, ali da bi se postiglo, na primer, učešće od deset odsto neophodna je konsolidacija ili preuzimanje.

Potpisivanjem Ugovora o strateškom partnerstvu sa IFC-om je otvoreno novo poglavlje u priči koja je počela osnivanjem Triglav INT-a, u novembru 2010. godine. Posle okupljanja naših ćerki kompanija pod jedan krov i nakon odobrenja Nadzornog odbora za ulazak strateškog partnera, sada se možemo, uz podršku IFC-a, fokusirati na glavni cilj Triglav INT-a: da postane centar osiguranja Zapadnog Balkana. S obzirom na opštu razvojnu orijentaciju Međunarodne finansijske korporacije, IFC-a, verujemo da smo izabrali pravog i pouzdanog partnera za ovaj izazov.

SO: Dakle, izvesno je očekivati da u Srbiji Triglav u narednom periodu preuzme neko osiguranje?

M. Rakovec: Sigurno. Do ukrupnjavanja tržišta mora da dođe. Solventnost II, nova regulativa, sigurno će izazvati situaciju u kojoj mala osiguravajuća društva neće imati mogućnosti da se razvijaju, osim ako se ne specijalizuju za neku vrstu osiguranja. Kompozitna društva kakvo je Triglav teško da će u narednim godinama opstati.

SO: Kako teku pripreme kompanija u svim zemljama za Solventnost II? 

M. Rakovec: Cela ekipa radi na tome i već smo spremni. Trenutno se rade testovi sa našim regulatorom. Mnogo je podataka na nivou Grupe, radi se na novim standardima. Kompanija je jaka i to će sigurno dobro proći.

SO: Da li i Triglav kao osiguravajuća kompanija osigurava sopstvene investicije u druge zemlje? Kako inače osiguravajuće kompanije osiguravaju svoje investicije u kompanije u drugim zemljama?

M. Rakovec: Ne osiguravamo kompanije od nekomercijalnih rizika. Naša najveća sigurnost je korporativno upravljanje. Praktično, štitimo se uvođenjem i poštovanjem standarda.

SO: Osim osiguranjem, Triglav Grupa se bavi i drugim finansijskim uslugama, investicionim fondovima, bankarstvom, asset menadžmentom. Da li planirate na svim tržištima da razvijete sve te finansijske usluge? Kakvi su planovi po tom pitanju za Srbiju?

M. Rakovec: U Bosni i Hercegovini smo prisutni sa fondovima. U ostalim zemljama kapacitet je mali. Sada smo se fokusirali na osnovno poslovanje. Triglav je vlasnik trećine udela treće najveće banke u Sloveniji, Abanke, ali ako bude prilike izaći ćemo iz te kompanije. Želimo da se fokusiramo na osiguranje i ulazimo u projekte koji se mogu vezati za osiguranje. Trenutno smo u fazi kupovine jedne kompanije koja se bavi inženjeringom i nekretninama jer zakonodavstvo omogućava plasman naših sredstava i u ovu granu. Dakle, deo sredstava osim u vrednosne papire, deonice, akcije, obveznice - može ući u nekretnine i davanje u zakup, što je stabilan prihod za osiguravajuća društva. Cene nekretnina su trenutno na tako niskom nivou da mislim da je pravo vreme da uđemo u tu granu i razvijamo te projekte.

SO: Koliko je u Sloveniji zastupljeno bankoosiguranje?

M. Rakovec: Malo, ako se poredi sa razvijenim zemljama. Nismo zadovoljni jer nije došlo do nekog značajnog razvoja. Banke se zbog krize bave same sobom, i nemaju dovoljno strpljenja za primenu naših ideja. Postoje konkretne akcije banaka u Sloveniji, pa ćemo videti kakvi će rezultati biti.

Vesna Lapčić