Intervju sa gospodinom Zoranom Višnjićem

UNIQA je na svim tržištima sinonim za pouzdanost, visok kvalitet usluge, pošten odnos prema osiguranicima i savremene programe osiguranja. U okviru najveće ankete klijenata širom Evrope, od strane Reader`s Digest, UNIQA je godinama proglašavana za najpouzdaniju osiguravajuću kompaniju/brend u Austriji. UNIQA je i formalno započela poslovanje u Srbiji 7. novembra 2006. godine. Ponudom raznovrsnih paketa osiguranja, modernizacijom svojih poslovnica, obukom zaposlenih koji su usmereni prema potrebama klijenta, UNIQA u Srbiji građanima i privredi nudi uslugu i proizvode kakve imaju osiguranici širom Evrope. Kompanija trenutno zapošljava preko 13.000 saradnika i ekskluzivnih partnera, koji širom Evrope brinu o 7,4 miliona klijenata. UNIQA grupa je kompanija sa jakom internacionalnom orijentacijom, svesna prednosti i prilika koje nudi tržište srednje Evrope. Stoga, cilj UNIQA osiguranja nije samo sprovođenje uspešne poslovne strategije na austrijskom tržištu, nego i pojačan angažman, te uspešno širenje na evropskom tržištu. Trenutno je grupa preko svojih firmi ćerki, kao većinski ili delimični vlasnik, prisutna na 22 tržišta širom Evrope.

Zoran Višnjić
O poslovanju UNIQA osiguranja u Srbiji, kao i o svom profesionalnom i ličnom internacionalnom iskustvu koje primenjuje u svom radu, za PROFIT magazin govori gospodin Zoran Višnjić, generalni direktor i predsednik Upravnog odbora UNIQA osiguranja Srbija.

Gospodine Višnjiću, ekonomista ste po struci. Kako ste odabrali profesiju i gde ste se školovali? Moje opredeljenje ka ekonomiji je počelo u trećem razredu srednje škole, kada sam upisao Prvu Ekonomsku školu u Cetinjskoj. Pre toga sam imao veliku dilemu u kom pravcu da krenem, s obzirom da su mi svi predmeti išli od ruke, tako da nisam zazirao ni od matematike, ni prirodnih nauka.

Čini mi se da je ključna bila moja tadašnja procena da ću na ekonomiji sa najmanje rada i dalje postizati maksimalne ocene. Posle svih petica u prvih deset razreda mog školovanja, ubrzo me je „sačekala“ jedinica na polugodištu iz birotehnike, tako da je moja inicijalna teorija „pala u vodu“, pa sam morao i ekonomiju ozbiljno da shvatim. I dan danas sam zahvalan mojoj profesorki iz srednje škole, koja nas je naučila slepom kucanju sa deset prstiju, što jako dobro dođe u ovo doba kompjutera.

Posle srednje škole, završio sam Ekonomski fakultet u Beogradu, sa prosekom 9.07, što mi je donelo stipendiju Jugobanke i početno zaposlenje u toj kompaniji, koje se vrlo brzo završilo, s obzirom na moj odlazak u Kanadu.

U Torontu sam, zatim, nastavio sa školovanjem u oblasti finansija, dobivši licence za rad u Investicionim fondovima, brokersku licencu, edukaciju u menadžmentu finansijskih rizika, a zatim, i posle trogodišnjeg truda, 2000. godine dobio prestižno zvanje CFA (Chartered Financial Analyst). Ako nisam prvi Srbin u svetu sa ovim zvanjem, sigurno sam bio među prvima.

S obzirom da je CFA bio znan u to vreme kao „MBA devedesetih“, to mi je omogućilo da zakucam na vrata velikih kompanija, koja su pre toga bila zatvorena.

Kada ste i zašto otišli u inostranstvo? Zašto ste baš izabrali Kanadu?

U Kanadu sam otišao početkom 1993. godine, a aplicirao sam u ambasadi Kanade u Beogradu sredinom 1992. godine na nagovor druga. Pošto je druga alternativa u to vreme bio Novi Zeland, pogledao sam globus i shvatio da je Kanada ipak geografski bliža. U to vreme, bio sam ubeđen da odlazim samo na 3-4 godine, dok se ne završe škole, zaradi neka para i prođu burna vremena na ovdašnjim prostorima.

Skoro petnaest godina kasnije, u septembru 2007. godine, vratio sam se u Srbiju, a u međuvremenu sam pored kanadskog državljanstva stekao i „drugu domovinu“ koju izuzetno cenim i za koju me vezuju brojne lepe uspomene i prijateljstva.

Kanada je jedna prelepa zemlja, koja svojim građanima pruža neverovatne mogućnosti. Pružila mi je sve ono što je svima nama falilo za vreme tih nesretnih godina raspada Jugoslavije – stabilnost, karijeru, tolerantnost, mir. Ipak su koreni „proradili“ na kraju, tako da me evo, ponovo u našoj lepoj Srbiji, već više od tri godine.

Kako se razvijala Vaša karijera u Kanadi? Gde ste radili?

Početak je bio težak. Želeo sam da se vratim bankarstvu, ali je nedostajalo kanadsko iskustvo. Prvi posao je bio u prodaji elektronike – šest dana u nedelji, minimum 10 sati dnevno, uključujući i vikende, na proviziju - pa tako, jedno dve godine. Iako sam u početku bio očajan, s obzirom na limitirani izbor, to je bila jedna od najboljih škola koja me je naučila kako se postupa sa klijentima, kako se obavlja prodajni razgovor, pregovora, a naučila me je i jednu važnu lekciju - da u životu moraš da se izboriš za svoju šansu, da konstantno radiš na sebi i da nema posla u kome ne možeš nešto korisno da naučiš.

Ubrzo sam postao najbolji prodavac, pa sam dobio i menadžersku poziciju, a taj jedan slobodan dan u nedelji, kao i dobar deo ostalog slobodnog vremena koristio sam za sticanje diploma iz oblasti finansija, kojima sam želeo da se vratim.

Prvi posao u struci sam dobio u Mackenzie Financial, investicionom fondu u Torontu, gde se radilo samo o šestomesečnom angažovanju, da bi zatim prvi pravi posao dobio u Investors Bank & Trust, kompaniji iz Bostona, koja je u Torontu obavljala „custody“ i „fund accounting“ poslove za više „offshore“ fondova za Deutche Bank i Chase.

Moj ulazak u oblast osiguranja desio se posle završetka prvog nivoa CFA studija, negde 1997 godine, kada sam dobio Underwriting posao u Euler Hermes-u, kompaniji koja se bavila osiguranjem trgovinskih potraživanja. Kompanija je u međuvremenu postala deo svetski poznate Alianz grupacije. U toj kompaniji sam „ispekao zanat“ finansijske analize i trgovinskih tokova i napredovao do pozicije AVP (Assistant Vice President), zadužen za kreditni rizik portfelja u celoj Kanadi, istočnoj obali i srednjem zapadu Amerike.

A onda je usledio poziv od Kraljevske banke Kanade (Royal Bank of Canada) da se priključim novoformiranom, mladom i dinamičnom timu, koji se bavio reosiguranjem sa sedištem na Barbadosu, na poziciji direktora.

Posle uspešnih par godina u ovoj renomiranoj finansijskoj organizaciji, koja je jedna od retkih koja još uvek ima „AAA“ rejting (od strane Standard & Poors rejting agencije), sa još sedam kolega bio sam spreman za novi izazov u obliku „start-up“ kompanije.

Man Group Plc iz Londona, u to vreme najvećeg hedž fond na svetu, nam je dao „zeleno svetlo“ u obliku 150 milion dolara početnog kapitala i tako smo osnovali kompaniju Empyrean Re, sa sedištem na Bermudama i glavnim ofisom u Torontu, koja se bavila osiguranjem, reosiguranjem i retrocesijom trgovinskih potraživanja.

Ja sam bio Managing Director & Head, zadužen za kompletnu finansijsku analizu, odnos sa klijentima, razvoj biznisa, hedžing itd, sve do povratka u Beograd. Počeli smo bukvalno od nule - bez službenih prostorija, bez imena, bez brenda, bez klijenata.

Radili smo neverovatno zanimljive stvari, koje su u svetskim razmerama bile novina. Suština je bila u prihvatanju kreditnog rizika u osiguranju, s tim da smo hedžing radili na „Capital Market“-u sa CDS (Credit Default Swaps).

Kako i zašto ste se odlučili za povratak u Srbiju?

Negde početkom 2007. godine dobio sam jedan intrigantan e-mail od izvesnog gospodina Gerald Mueller-a iz UNIQA Internacionala iz Beča, na preporuku mog dobrog školskog prijatelja još iz Prve ekonomske, Zorana Petrovića, člana borda Raiffeisen banke. Suština poruke je bila – tražimo generalnog direktora za Srbiju, gospodin moli za jedan sastanak. Pošto su nam skoro svi klijenti bili u Evropi, iskoristio sam službeni put da se u Parizu vidim sa gospodinom, ispostaviće se budućim kolegom. Pažljivo sam ga saslušao i sve je to zanimljivo zvučalo, ali ja sam imao druge planove. Jedna stvar, koju sam mu obećao tokom našeg susreta bila je da ću prilikom sledećeg službenog putovanja doći u Beč da ga posetim u centrali kompanije.

To se i desilo, negde u aprilu 2007. godine i tom prilikom sam upoznao gospodina Andreas Brandstetter-a, mladog i dinamičnog člana borda cele UNIQA grupacije, zadužeg za Internacionalni deo biznisa (a od juna sledeće godine postaje CEO cele grupacije).

Tada sam shvatio da je UNIQA jedna ozbiljna i moćna grupacija, sa vrlo ozbiljnim planovima za Srbiju. Takođe sam shvatio da je ovo prilika koja se ne propušta. Morao sam da se u mislima vratim u onu daleku 1993. godinu i zaključim da je to idealna prilika za povratak – dobijate priliku da stvarate nešto novo i ogroman profesionalni izazov i to u zemlji odakle dolazite i u blizini rodbine i dragih prijatelja.

Na vrhuncu moje karijere u inostranstvu i neverovatnog zadovoljstva što sam sa svojim kolegama i prijateljima od nule napravio odličnu kompaniju, usledio je ponovni „veliki“ prelazak okeana za mene i suprugu, u drugom smeru - ovoga puta bogatiji za dvoje predivne dečice, „naoružani“ sa dva pasoša, sa familijom i prijateljima na obe strane Atlantika i velikim profesionalnim iskustvom i još većim izazovom pred sobom.

Koliko je Vaše radno iskustvo sa zapada primenjivo u praksi u Srbiji?

Mnoge stvari koje sam radio u inostranstvu nisu primenljive u ovom trenutku u Srbiji. To je jednostavno tako i ne mogu se „preko noći“ neke stvari promeniti. Ono što sam, pored formalnog obrazovanja i radnog iskustva u renomiranim firmama poneo sa sobom, jesu veštine menadžmenta. Ono što je univerzalno u celom svetu jeste to da vam je za uspeh potreban tim – profesionalan, odgovoran, fleksibilan, ambiciozan. Građenje sistema vrednosti, u kojima svaki pojedinac ima šansu da doprinese uspehu kompanije i oseti pripadnost, je nešto što sam sa ponosom primenio i ovde u Srbiji. Uvek mi se dopadala ona mudra rečenica, koja je ključna za uspeh u poslu – okružite se ljudima boljima od sebe, da biste uspeli.

Profesionalna selekcija, ulaganje u ljude, ambiciozni planovi i vođenje tima sopstvenim primerom su ključ. I mnogo, mnogo rada.

Kada ste postali generalni direktor UNIQA osiguranja? Kakva su Vam bila očekivanja tada, a kakve rezultate beležite danas?

To se desilo u septembru 2007. godine, kada sam se praktično vratio u Srbiju. Očekivanja i tada i sada jesu da UNIQA osiguranje bude najbolja osiguravajuća kompanija u Srbiji i primer za ugled u okviru UNIQA grupacije. Bez lazne skromnosti, posle napornog trogodišnjeg rada sa cenjenim kolegama, kako u Srbiji tako i Beču, u tome smo u velikoj meri i uspeli. Naravno, uvek postavljate sebi sve više i više ciljeve i uvek ima nešto ka čemu težite, ali sa ponosom mogu da se osvrnem na rezultate u prethodnom periodu. Pored najvećeg rasta u oblasti osiguranja u Srbiji, evo četvrtu godinu za redom, uspeli smo da se nametnemo našim klijentima kao lider u servisiranju i isplatama šteta, kao i da kroz restruktuiranje kompanije našim akcionarima obezbedimo rezultate zbog kojih su investirali na ovo naše tržište preko 40 miliona evra. Sve ovo je ostvareno u veoma složenim ekonomskih uslovima, tako da je uspeh još slađi.

Po Vašem mišljenju, kakvo je trenutno stanje na srpskom tržištu osiguranja?

Razvoj osiguranja u Srbiji je jedan kontinuirani proces i moramo imati mnogo strpljenja i zajedno sa kolegama iz drugih osiguravajućih kompanija uložiti mnogo napora kako bismo ga razvili. Za tako nešto potrebno je i da makroekonomski faktori budu povoljniji i da država prepozna da je razvoj industrije osiguranja od ogromnog značaja, kako za ekonomiju jedne zemlje, tako i za sve njene građane.

Ono što nije pozitivno je to da po visini premije industrija osiguranja u poslednje dve godine u realnim vrednostima, praktično, ne samo da stagnira, već i opada. U isto vreme, imamo izuzetnu ponudu i usluge koje renomirane osiguravajuće kuće u evropskim okvirima nude građanima naše zemlje.

Razvijenost jedne industrije osiguranja se ogleda u tome što je velika zastupljenost neobaveznih vrsta osiguranja, kao npr. u zapadnoj Evropi, gde i nekih dve trećine ukupne premije dolazi od životnog osiguranja. Kod nas je to samo 15-tak posto, s tim da, recimo, obavezno osiguranje od auto-odgovornosti čini oko trećinu ukupnog „kolača“, koji izražen u premiji iznosi nekih 550 miliona evra.

Koji su najveći propusti u radu osiguravajućih kuća u Srbiji i šta bi trebalo promeniti u cilju postizanja boljih rezultata?

Smatram da je kvalitet i profesionalnost osiguravajućih kuća u Srbiji na jednom prilično zavidnom nivou. Veliki napredak je postignut u poslednjih desetak godina, kada su velike inostrane kompanije ušle na naše tržište i donele sa sobom „know-how“ i pravila ponašanja, koja su se vrlo brzo nametnula kao standard u poslovanju, a u cilju povećanja transparentnosti i kvaliteta usluga ka klijentima.

Uz superviziju Narodne banke Srbije, očuvana je stabilnost industrije i kvalitet rada. Propusta uvek ima, ali smatram da oni nisu sistemski, već pojedinačni slučajevi, koji u dobroj meri proizilaze iz nedovoljnog poznavanja uslova i pokrića. Generalno rečeno, zadatak svih nas u osiguravajućim kućama u Srbiji je da nastavimo da insistiramo na transparentnosti i profesionalnosti naših agenata prodaje. Posle početnog poverenja klijenata tokom zaključivanja osiguranja, poverenje se učvršćuje u procesu isplate šteta, gde ne sme da bude nikakvih propusta. To je taj „trenutak istine“ koji klijenta vezuje na duži rok i gde se stvara lojalnost.

Dakle, imamo stabilnost, potvrđenu i u uslovima najteže krize, imamo ozbiljne kompanije i odličnu ponudu. Šta nedostaje? Nedostaje dinamičniji razvoj ekonomije, viši životni standard i svest o značaju osiguranja kod građana i stimulacije od strane države, recimo u životnom osiguranju.

Edukacija stanovništva je od suštinske važnosti za rad svake osiguravajuće kuće. Šta vi preduzimate na tom polju?

UNIQA ulaže značajna sredstva u edukaciju stanovništva i promociju osiguranja. Aktivni smo članovi brojnih udruženja, počevši od Austrijske privredne komore, do FIC-a, AMCHAM-a, pa do Fonda za razvoj osiguranja, gde se zalažemo za brojne inicijative, koje pomažu razvoju cele industrije. Takođe, polažemo dosta na edukaciju naših zaposlenih, kako bi oni mogli da prenesu to znanje klijentima.

Koliko, po Vašem mišljenju, još vremena treba da prođe da bi se svest o važnosti osiguranja, prosečnog građanina Srbije, promenila?

Vreme se ne može kupiti – to je jedan „golim okom“ nevidljiv proces. Svest se, nažalost, stvara i kroz neka negativna iskustva. Navešću jedan primer. Danas, retko se ko od građana Srbije odlučuje na put u inostranstvo bez polise putnog zdravstvenog osiguranja, iako to više nije uslov za dobijanje viza. Naravno da je tome doprinela edukacija od strane medija i osiguravajućih kompanija, ali u principu je dovoljno da jednom „završite“ kod lekara za vreme svog letovanja u inostranstvu i platite račun iz svog džepa. Od tog momenta, više nikada ne krećete na put bez osiguranja i to ne smatrate nepotrebnim troškom, već nečim što je sastavni deo odluke da otputujete. Suština osiguranja je da vam se pomogne u trenucima kada vam je najviše potrebno. Rizik prebacujete na osiguravajuću kompaniju. Mi kupujemo vaš rizik.

Koje novine u paketima životnog osiguranja očekuju Vaše korisnike ove jeseni?

Izašli smo sa jednom izuzetnom ponudom koja uključuje dodatne popuste, kako u životnom osiguranju, tako i u osiguranju domaćinstava, besplatne MeteoUNIQA usluge i vredne nagradne igre za klijente. Celu akciju prati i marketinška kampanja zajedno sa Aleksandrom Sašom Đorđevićem, promoterom UNIQA osiguranja u Srbiji još od prvih dana ulaska na tržište, krajem 2006. godine. Životno osiguranje obezbeđuje miran san. Naravno da samim činom kupovine osiguranja ne umanjujete rizik, ali zato u slučaju nezgode ili smrtnog slučaja time štitite svoje najbliže. Kupovina životnog osiguranja treba da bude sastavni deo finansijskog planiranja svakog pojedinca, porodice. To je dugoročna investicija i zaštita i jedinstveni finansijski instrument, gde već sa prvom uplaćenom premijom imate celokupno pokriće. Rizik ulaganja sredstava prebacujete na osiguravajuću kuću, tako da imate zagarantovan prinos na duži period. Što se ranije krene sa uplatom, to je bolje, jer vreme je značajan faktor u oplodnji uloženih sredstava.

UNIQA je posebno fokusirana na potrebe klijenata i u tom smislu implementirate najnovije IT tehnologije, u cilju poboljšanja servisa. Dokle ste stigli na tom planu?

Razvili smo web aplikaciju koja našim agentima prodaje omogućava da klijente servisiraju u vreme i na mestu koje njima odgovara. To je izuzetna novost u onim standardnim proizvodima osiguranja, kojih je, u suštini, najviše. Time nastavljamo sa primenom rešenja koja su u službi klijenata, a koja u isto vreme obezbeđuju efikasnije i jeftinije poslovanje u okviru kompanije. Umesto prikupljanja ponuda i ostale dokumentacije sa terena, svi podaci su momentalno po unosu elektronskim putem dostupni u centrali.

Veliku pažnju i vreme vaša kompanija posvećuje deci, kako kroz posebne popuste na polise osiguranja i štednje, tako i kroz razne donatorske akcije. Šta je trenutno aktuelno?

Kao društveno odgovorna kompanija uključeni smo u brojne korisne projekte. Nabrojaću samo neke – u saradnji sa UNICEF-om jedni smo od sponzora akcije „Škole bez nasilja“, nedavno smo sa Sašom Đorđevićem u okviru dana UN-a promovisali i sponzorisali akciju reciklaže u osnovnim školama, renovirali smo nekoliko košarkaških terena na Novom Beogradu, obezbedili više donacija za određene zdravstvene ustanove i fondacije, sponzorisali najbolje studente za putovanja po Evropi itd.

Kod mladih treba podržati veru da nam kao društvu može biti mnogo bolje, ali da se za tako nešto mora početi prvo od sebe i razvijati svest o individualnoj odgovornosti. Osoba koja je odgovorna i brine o svojoj sredini, najbližima i društvu u celini jeste i osoba koja će sutra osigurati sebe, svoju porodicu, svoj biznis. To je ta veza, naravno pored generalne želje da doprinesemo dobrobiti sredine u kojoj poslujemo, koja osiguravajuća društva stavlja u jedan vrlo društveno-odgovorni kontekst.

Koliko poslovnica i koliko ukupno zaposlenih UNIQA trenutno ima u Srbiji?

Trenutno imamo 32 poslovnice širom Srbije i oko 500 zaposlenih. Naš je cilj da nas klijenti ne prepoznaju samo po poslovnicama, reklami i ponudi, već i po profesionalnosti, stručnosti, ljubaznosti i stabilnosti.
Obuke zaposlenih u sektoru prodaje su veoma važne. Na koji način sprovodite te obuke? Ko su predavači? Koliko Srbija uspeva da održi korak sa Evropom na polju edukacije zaposlenih?

Mnogo ulažemo u programe obuke i edukacije zaposlenih. Možda će zvučati kao kliše, ali istinski verujem u to da je ljudski faktor ključan faktor uspeha jedne kompanije. Misija naše kompanije jeste da budemo stabilan i pouzdan partner, kako našim akcionarima, tako i našim klijentima i zaposlenima. Nudimo mogućnost profesionalnog razvoja na raznim nivoima. Očekivanja su velika od naših zaposlenih i stalno „pomeramo granice“, ali isto tako mnogo ulažemo u njihovo osposobljavanje da se na stručnom i menadžerskom planu osposobe, kako bi se uspešno „uhvatili u koštac“ sa izazovima na radnom mestu.

Formirali smo UNIQA Akademiju, koja objedinjuje sve interne i eksterne obuke koje obezbeđujemo za naše zaposlene, primenjujući korporativnu kulturu i visoke standarde grupacije. Generalno, UNIQA kao grupacija dosta ulaže u edukaciju, tako da vrlo često šaljemo naše zaposlene na stručna usavršavanja u Beč, kao i brojne seminare iz oblasti osiguranja i menadžmenta.

Ulaganje u edukaciju je strateško opredeljenje akcionara i menadžmenta kompanije. Kompanija koja želi da opstane i bude uspešna na duži rok mora da održava korak sa Evropom. Zapazio sam da se u Srbiji suviše insistira na „tehničkim“ znanjima, dok se tzv. „soft skills“ neopravdano zapostavljaju. Moje mišljenje je da se svaki posao može naučiti, ukoliko imate volju i podršku.

UNIQA je poznata po stalnim inovacijama u poslovanju. Šta je najnovije u poslovanju UNIQA osiguranja kod nas?

Inovativnost, sama po sebi nije cilj, već se kroz inovativnost konstantno pronalaze novi načini da se posao uradi bolje, kvalitetnije. Konkurencija je sve jača, tako da morate biti brži, bolji i kreativniji da biste se izdvojili iz mase.

Navešću jedan primer: nedavno smo uveli besplatan i ekskluzivan servis za naše klijente, pod nazivom MeteoUNIQA, gde putem e-mail ili sms poruke obaveštavamo klijente o predstojećoj vremenskoj nepogodi. Recimo, ukoliko očekujete veliko nevreme u vašem gradu stanovanja za par sati, zatvorićete prozore, parkirati vozilo u garažu, odložiti planirani put. Preventiva je najbolji lek.

U kojoj meri je svetska ekonomska kriza uticala na rad UNIQA osiguranja u Srbiji?

Značajno je napomenuti da je cela industrija osiguranja u Srbiji ostala stabilna i pored svetske ekonomske krize, koja je neminovno zahvatila i našu zemlju. Dakle, sigurnost nije ugrožena, a jedini negativni uticaj na celu industriju se ogleda u tome što je rast zaustavljen.

UNIQA osiguranje u Srbiji stabilno posluje i deo smo velike UNIQA grupacije koja posluje u 22 zemlje širom Evrope i ima „A“ rejting od strane Standard & Poors-a. Naša filozofija investiranja je krajnje konzervativna, što prilici jednoj ozbiljnoj osiguravajućoj kući, jer je sigurnost uloga naših klijenata na prvom mestu.

Kakvi su poslovni planovi UNIQA osiguranja za naredni period?

Očekujemo rast premije od nekih 20-tak procenata za celu 2010. godinu, u odnosu na prethodnu. Imajući u vidu da je očekivani prosečni rast industrije osiguranja negde oko 5% (u dinarima), moramo biti zadovoljni. Ponovo ćemo biti lideri u rastu i profitabilni, što je značajno u ovim nesigurnim vremenima. U narednim godinama želimo da rastemo minimum 10% iznad proseka tržišta, uz održivu profitabilnost.

Da li i svoje životno osiguranje imate kod UNIQA osiguranja?

Naravno. Pored toga imam i više polisa još iz vremena boravka u Kanadi. Naravno, tu je i putno zdravstveno, osiguranje vozila, stana, dečje osiguranje.

Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u dosadašnjoj karijeri?

Smatram da sam donosio dobre odluke u svojoj karijeri. Nisam „jurio“ za parama. Odbijao sam i primamljivije ponude od onih trenutnih, jer nisam želeo da spustim visok kriterijum vezan za izbor poslodavca iliti tima kome bih se pridružio. Uvek mi je bilo bitno da se dobro osećam na poslu, da sam okružen dobrim ljudima i da sam u prilici da pokažem svoj kvalitet i naučim nešto novo. U svakoj kompaniji iz koje sam odlazio ostavio sam pozitivan trag i nikada nisam zatvarao vrata. Kada bih nešto mogao da menjam, dodao bih još jedan svetski jezik. Voleo bih da nisam zapostavio učenje nemačkoj jezika, ali nikad nije kasno.

Mada sam vrlo posvećen i provodim mnogo vremena na poslu, ne gledam na svoju karijeru kao na nešto najbitnije u životu i nikada radi nje ne bih žrtvovao zdravlje, porodicu ili prijatelje. Balans mora da postoji, jer u suprotnom, sve gubi smisao.

Kako provodite slobodno vreme?

Porodica, prijatelji, košarka, skijanje, šah, putovanja.

Da li je u Srbiji život zabavniji i dinamičniji nego u Kanadi?

Jeste. To je taj magnet koji privlači sve nas. Ovde se ljudi više druže, izlaze i imaju više slobodnog vremena. Noćni život da ne pominjem.

Da li biste ponovo otišli da živite i radite u inostranstvu?

Neke stvari se ne mogu isplanirati u životu. Sledim svoju intuiciju, koja me obično ne vara. Po principu „nikad ne reci nikad“, ostavljam to kao neku mogućnost, mada ne planiram ponovnu selidbu. Lepo mi je ovde, u Srbiji.

Intervju objavljen u PROFIT magazinu