Dobar trenutak za ulaganje u dinarima

U razgovoru o perspektivi poslovanja na domaćem tržištu osiguranja u svetlu predstojećih zakonskih promena ali i globalnih dešavanja, generalni direktor „Delta Đeneralija“ Andrea Simončeli ističe da je optimista u pogledu rasta ovog tržišta, najavljuje nova ulaganja i ocenjuje da je zbog izuzetno dobre monetarne politike NBS, u ovom trenutku pametno ulagati u dinarima.  



Piše: Marko Miladinović

Kada je Andrea Simončeli pre pola godine došao na čelo Delta Đenerali osiguranja, u svojim prvim javnim nastupima odao je priznanje prethodnoj upravi da je dobro pozicionirala kompaniju na ovdašnjem tržištu. Na pitanje šta bi izdvojio kao najveću promenu u poslovanju „Đeneralija“ od kako je na njegovom čelu, naš sagovornik ističe pristup u kojem se rast profitabilnosti oslanja prevashodno na širenje kulture osiguranja, a ne na surovoj tržišnoj utakmici i trci za što boljom statistikom. Istovremeno tvrdi da aktuelna dešavanja u evrozoni i italijanskoj ekonomiji neće uticati na promenu dugoročne globalne startegije niti na poslovanje u Srbiji jer kompanija raspolaže sa više od 400 milijardi evra aktive i veoma ozbiljno pristupa procenama rizika. „Naprotiv“, ističe, „spremni smo za nove investicije i još veći rast, zato što verujemo da su trenuci krize ujedno i trenuci za nova ulaganja“.

BIF: Kada ste preuzeli sadašnju funkciju insistirali ste na uvođenju novih proizvoda. Koliko proizvoda ste uveli i za koje ciljne grupe?

A. Simončeli: U segmentu neživotnog osiguranja predstavili smo nova zdravstvena osiguranja kojima smo našu ponudu u ovoj oblasti učinili najpotpunijom na tržištu, kao i tzv. „mini kasko“ osiguranje koje pokazuje našu nameru da svoje proizvode prilagodimo potrebama kupaca i njihovim ekonomskim mogućnostima. U segmentu životnog osiguranja omogućili smo ulaganje i primanje dobiti u dinarima.

BIF: Da li još uvek ostajete pri oceni da je osiguranje u dinarima dugoročno isplativo?

A. Simončeli: Danas je monetarna politika NBS izuzetno dobra i kurs se drži pod kontrolom. Niko ne zna šta će doneti budućnost, pa ni šta će se desiti sa evrom. Ako ću da sudim prema trenutnoj situaciji, onda sigurno preporučujem ovaj proizvod i mislim da je sada veoma dobra investicija ulagati u dinar.

BIF: Jedna od ideja koju ste promovisali je uvođenje grupnih polisa osiguranja na domaćem tržištu. Šta bi to značilo za klijente, a šta za osiguravajuće kuće?

A. Simončeli: Ideja je da pokušamo da uverimo stručnjake u NBS u prednosti ovog proizvoda koji se koristi širom EU i mogućnosti njegove primene na ovim prostorima. NBS je u cilju smanjivanja rizika propisala da se ne može primenjivati ista tarifa na sve članove jedne grupe, jer oni podležu različitim rizicima. Rešenje ovog problema su varijable fleksibilnih tarifa, specijalno namenjenih za ovakve slučajeve. Kada sa NBS dođemo do rešenja, verujem da ćemo ovaj proizvod predstaviti javnosti već do kraja naredne godine.

BIF: U pripremi je novi Zakon o osiguranju. Da li se slažete sa kritikama da struka nije dovoljno uključena u taj proces i šta biste uveli kao ključne promene, da ste u poziciji regulatora?

A. Simončeli: Stručnjaci koji rade na izradi novog Zakona ne rade na slepo, već komuniciraju sa predstavnicima osiguravača. To ističem jer dolazim iz zemlje u kojoj se o aktivnostima regulatornog tela možete informisati samo preko novina. Predlog za razdvajanje osiguravajućih kuća koje se bave životnim od onih koje se bave neživotnim osiguranjima odložen je do kraja 2012. godine, što je dobar korak jer pokazuje da postoje rezerve prema toj odluci. Predstavnici vlasti slušaju naše predloge, što je dobar znak, ali to ne znači da će ih svaki put i usvojiti.

BIF: Šta bi u novom Zakonu o obaveznom osiguranju u poljoprivredi trebalo da bude ključni adut koji bi stimulisao poljoprivrednike da shvate važnost osiguranja u njihovoj delatnosti?

A. Simončeli: Mi tražimo podizanje nivoa svesti o značaju osiguranja, a ne zaštitu na tržištu i uvođenje obaveznog osiguranja. Mislim da bi vlast u nekim oblastima, kao što je rizik od prirodnih katastrofa, trebalo da savetuje građane o potrebi bolje zaštite. Ako imate velika imanja, zaštitite ih na vreme, jer posle nećete moći da tražite pomoć i nadoknadu štete od države. Za manje od hiljadu dinara mesečno možete da osigurate svoju kuću na selu. Isti slučaj je i sa zdravstvenim osiguranjem. Njegovi troškovi održavanja su izuzetno mali, a ljudi nisu dovoljno upoznati sa tim i opredeljuju se za nabavku osiguranja tek pošto se nevolja desi, kada je kasno.

BIF: Ipak, zbog niskog standarda, često i tih hiljadu dinara mesečno predstavljaju veliki izdatak.

A. Simončeli: To je veliki problem sa kojim moramo da se izborimo, ali ja sam optimista. Osiguravači su se maksimalno potrudili da približe cene svojih proizvoda mogućnostima potrošača, a podizanje svesti o značaju osiguranja se ipak primećuje.
Srpsko tržište je imalo značajan rast do pre dve godine, a čak i sada, u vremenima krize, beleži minimalan rast od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ali mora da raste još brže, jer njegov udeo u BDP sada iznosi tek 1,5 odsto, dok je, na primer u Italiji 8 odsto. Ljudi u Srbiji troše puno novca na male stvari koje nemaju dugotrajnu vrednost umesto da, za promenu, nekoga obraduju polisom osiguranja.

BIF: Da li se slažete sa stavom Udruženja osiguravača da bi poreske olakšice u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju bile značajne za njegov rast u Srbiji?

A. Simončeli: Definitivno da. Taj podsticaj je pogotovo bitan zbog sve većeg broja MSP, a samim tim i onih preduzeća koja pretenduju da povećaju broj zaposlenih. Takvom merom vlada bi možda dobila manje novca preko poreza, ali bi zato značajno smanjila troškove budućeg zdravstvenog osiguranja, jednom kada reforma bude obavljena.

BIF: Da li smatrate opravdanom odluku NBS da se dobrovoljnim penzionim osiguranjem mogu baviti samo penzioni fondovi?

A. Simončeli: Ne mislim da je to pogrešna odluka. U želji da što više pokažemo klijentima da se njihovim novcem ispravno upravlja predlagao sam preko Udruženja osiguravača da se prinos dobrovoljnog penzionog fonda posmatra na isti način kao premija životnog osiguranja. Samo sa statističkog stanovišta oni se mogu smatrati delovima istog segmenta.

BIF: U Srbiji se najveće polemike i dalje vode oko sektora autoodgovornosti, koje dominira kao jedino koje je obavezno. Kako ocenjujete najavljene izmene koje bi trebalo da bolje regulišu probleme koji se javljaju oko tehničkih pregleda vozila?

A. Simončeli: To je prvi korak u zaštiti trećih lica, vlasnika automobila. Problem je što u Srbiji postoji puno tzv. „one stop servisa“ koji pružaju celokupnu uslugu prilikom tehničkih pregleda, nabavku osiguranja i čak registraciju, što je za klijenta možda zgodno na prvi pogled. Ali osiguranje je specijalizovan proizvod, a ne obično parče papira, pa bi bilo dobro da se u budućnosti autoosiguranje kupuje na posebnim prodajnim mestima, kako bi se i klijent upoznao bolje sa svim ponuđenim opcijama, jer često i ne zna čije je i kakvo osiguranje kupio. Ako novi Zakon krene u tom pravcu biću više nego srećan.


Preporuka domaćim osiguravačima


BIF: Kada biste bili u poziciji menadžera neke lokalne osiguravajuće kuće, šta biste videli kao svoju prednost u odnosu na velika strana osiguravajuća društva?

A.Simončeli: U veoma bliskoj budućnosti, zbog dobijanja statusa kandidata i kasnije pristupanja EU, lokalne osiguravajuće kuće u Srbiji moraće izuzetno da obrate pažnju na svoju solventnost, umesto da se trude da zauzmu što veći udeo na tržištu. Gledaće se u njihov kapital, aktivu, sposobnost ulaganja, jer je ovo posao koji podrazumeva dugoročno i strogo planiranje. Ne može se ulaziti u ovaj biznis bez ozbiljnog kapitala i strategije.