Nova energija za dobre rezultate
U drugoj polovini prošle godine na dužnost je stupio novi menadžment Triglav Osiguranja u Srbiji. Kao krajnji cilj postavili su profitabilno poslovanje Triglav Osiguranja u Srbiji i na prvom mestu zadovoljstvo sadašnjih i potencijalnih osiguranika. Magistar Dragan Marković, izvršni direktor Triglav Osiguranja očekuje dobre rezultate u ovoj godini kojima će, kako kaže, prvenstveno doprineti svi napori koji su uloženi u prethodnoj godini.
“Prošlu godinu posmatramo kao godinu zaokreta ka novom modelu poslovanja koji akcenat postavlja na imovinskim i životnim osiguranjima, ka modelu za koji smo ubeđeni da će u budućnosti doneti dobre rezultate. Društvo je u prethodnom periodu ulagalo veliku energiju i sredstva u organizaciju, razvoj mreže i uspostavljanje novih kanala prodaje”, kaže Marković.
Za kratko vreme koliko ste na sadašnjoj funkciji šta ste uspeli da uradite i promenite u kompaniji?
Za kratko vreme je urađeno dosta na unapređenju procesa poslovanja i njihovog usaglašavanja sa standardima Triglav Grupe.
Društvo je izvršilo reorganizaciju prodajne mreže definišući regione i prodajne jedinice unutar njih. Na taj način smo, pored veće dostupnosti i veće efikasnosti u pružanju usluga našim osiguranicima, uspeli da pojačamo prodajne aktivnosti i napravimo pozitivan trend za 2013. godinu.
U oblasti životnih osiguranja smo takođe unapredili organizaciju prodaje, uvodeći novi pristup praćenja zastupnika i njihovih rezultata, kao i uvodeći permanentne stručne edukacije zastupnika. Naša očekivanja za ovu godinu su da će prodaja ove vrste osiguranja u našoj kompaniji prevazići planirani rast tržišta osiguranja u Srbiji, što će pomoći da akumulirana sredstva matematičke rezerve ostvaruju značajne prinose na ulaganja.
Velika energija je uložena i u poboljšanje zadovoljstva osiguranika kroz ažurniju i bržu isplatu šteta. Ovaj proces je dodatno unapređen prelaskom društva na novu lokaciju u Beogradu, čime smo u mogućnosti da svojim klijentima ponudimo efikasniju prijavu i snimanje šteta što je u skladu sa visokim standardima Triglav Grupe.
Koliko ćerka firmama znači to što je matičnoj kompaniji nedavno rejting kuća Standard & Poor’s dodelila A - rejting? Koliko to utiče na poslovanje Triglav Osiguranja u Srbiji?
Bonitetna agencija Standard & Poor’s Ratings Services je Zavarovalnici Triglav i Triglav Grupi dodelila A dugoročni rejting i rejting za finansijsku snagu (od 2008. -2011. godine), a u 2012. godini rejting A- kao rezultat pada bonitetne ocene Republike Slovenije i opšteg stanja javnih finansija i privrede u državi. Time je indirektno određen visok rejting i za Triglav Osiguranje u Srbiji kao članicu Triglav Grupe, posebno imajući u vidu rejtingom izraženu veću sigurnost grupacije kojoj pripadamo od rejtinga Srbije. Dobijeni rejting je svojevrsna garancija kvaliteta poslovanja čitave Grupe i ćerke kompanije u Srbiji, a kvalitet se prvenstveno manifestuje u odnosu sa osiguranicima, kreditorima, državom i drugim poslovnim partnerima. U Srbiji, na žalost, još uvek ne postoji tržišno valorizovanje visokog rejtinga u favorizovanju jednog u odnosu na druge osiguravače.
Ekonomija funkcioniše po principu spojenih sudova pa je nemoguće biti imun na dešavanja u okruženju, odnosno neizbežna je tendencija ujednačavanja rezultata poslovanja naše industrije i realnog sektora
Koliko će se ulazak IFC, članice Grupe Svetske banke, odraziti na poslovanje Triglav Osiguranja u Srbiji?
Već od 2011. delujemo u skladu s vizijom i strategijom koju smo postavili. Vizija nas vodi prema tome da ostanemo najjača osiguravajuća grupacija u regiji, da se razvijamo kao centar osiguranja na području JI Evrope.
U tom smislu, svakako očekujemo konsolidaciju i rast tržišnog učešća u Srbiji.
Pripremate li neke nove proizvode za ovu godinu i koje?
Triglav Osiguranje je u tekućoj godini već započelo sa prekomponovanjem vrsta osiguranja u svom portfelju sa ciljem njegovog balansiranja ka idealnom modelu u kojem su udeli imovinskih, životnih i osiguranja motornih vozila jednaki. U to ime planiramo da obogatimo ponudu imovinskih osiguranja sa paketima koji uključuju različite nivoe pokrića formirane u skladu sa potrebama naših osiguranika. Želja nam je da sa posebnom pažnjom ispratimo potražnju za proizvodima osiguranja namenjenim osiguranju useva i plodova pa smo se odlučili da kreiramo nove proizvode i našu ponudu učinimo još bogatijom i kvalitetnijom.
U okviru životnih osiguranja ćemo, pored standardne ponude, uvesti i vrlo povoljna grupna riziko životna osiguranja kao i individualna osiguranja sa uključenim doživljenjem.
Pojedini stručnjaci smatraju da je tržište u regionu nedovoljno razvijeno za sofisticirane proizvode i da zapravo osiguravajuće kuće sa ovdašnjeg tržišta treba da nude, pre svega, osnovne proizvode. Da li su ovdašnji potrošači spremni za inovacije i u sektoru osiguranja i da li mogu ispratiti svetske trendove?
Očekivano je da postoji čvrsta veza između nivoa razvijenosti proizvoda osiguranja sa jedne strane i nivoa razvijenosti privrede i društva u celini, sa druge strane. Osiguravajuća društva u svetu, pa i kod nas se svojom ponudom prilagođavaju tržišnim uslovima, pogotovu jer po prirodi osiguravajuće industrije razvoj proizvoda ne zahteva jako velika ulaganja. I ako je vreme velike ekonomske krize, i nedovoljno razvijena tržišta poput našeg gde u poslednjih nekoliko godina imamo zabeležen negativan trend učešća premije osiguranja u BDP-u, smatram da su u Srbiji osiguranici spremni za inovacije kao i da ih sami, svojom tražnjom podstiču. Tržište kao što je srpsko, na kojem posluje veliki broj stranih osiguravajućih kuća, koje zahvaljujući svom internacionalnom iskustvu i tehničko tehnološkim kapacitetima, može ponuditi i sofisticiranije proizvode od klasičnih, a poboljšanje ukupne ekonomske situacije u zemlji, rast standarda i jačanje svesti građana o sigurnosti koja im je neophodna i koju im nude proizvodi osiguranja, će stvoriti i tražnju za proizvodima koji su prevazišli osnovne okvire pokrića i koji pružaju najrazličitiju zaštitu osiguranika i njihovih interesa.
Put do kvalitetnije i više raznolike ponude osiguravajućih kuća koju svakako diktira tražnja na tržištu jeste kroz razvoj nedovoljno razvijenih vrsta osiguranja i kroz stalnu edukaciju stanovništa po pitanju benefita koje donosi osiguranje.
Čini se da realni sektor i dalje daleko bolnije prolazi kroz krizu od finansijskog, pa i sektora osiguranja. Do kada zapravo tako može da funkcioniše tržište i koliko se loše poslovanje realnog sektora odražava na osiguravajuća društva?
Sektor osiguranja prati snažna kontrola regulatora i za razliku od realnog sektora, prostor za odstupanje od čvrsto postavljenih pravila je objektivno manji kao i nivo zaduženosti. Ipak ekonomija funkcioniše po principu spojenih sudova pa je nemoguće biti imun na dešavanja u okruženju odnosno neizbežna je tendencija ujednačavanja rezultata poslovanja industrije osiguranja i realnog sektora. Naša stabilnost je nesporno visoka. Međutim, mi ljudi iz osiguranja ne možemo samo da čekamo i posmatramo šta se dešava, kao što ne možemo ni da utičemo na povećanje tražnje proizvoda u realnom sektoru. Ono što mi možemo i ono što mi u Triglavu, sigurno, jako dobro radimo jeste da obezbeđujemo visoko pouzdanu podršku u upravljanju rizikom, kako za pravna tako i za fizička lica. U granicama naših mogućnosti i uz puno poštovanje ograničenja postavljenih određenim propisima, u određenim slučajevima pružamo i neposrednu finansijsku podršku i to onim osiguranicima koji imaju jasne i realne planove za rast i čije su eventualne poteškoće kratkoročnog karaktera.
Krajem godine ponovo je produžen rok za podelu kompozitnih društava na životna i neživotna osiguranja.
Kako kometarišete tu odluku države i da li takav potez stavlja u neravnopravan položaj ona društva koja su obavila taj posao ili već u samom nastanku registrovala dve kompanije? Šta bi bilo najbolje rešenje u vezi sa tim?
Vodeći se iskustvima iz mnogih evropskih zemalja gde je postojanje kompozitnih društava za osiguranje uobičajeno ili gde se pravilo o razdvajanju poslova životnog i neživotnog osiguranja sprovodi samo na novoosnovanim društvima, a imajući u vidu zaista tešku ekonomsku situaciju kroz koju prolazi naša privreda, mišljenja sam da bi ovo pitanje ipak trebalo razmatrati u nekim boljim vremenima. Insistiranje na razdavajanju kompozitnih društava bi trenutno značilo iscrpljivanje velikog broja značajnih učesnika na tržištu što bi, svakako, imalo negativnu implikaciju na kompletno tržište.
Za osiguranika je jednostavnije ukoliko svu papirologiju vezanu za osiguranje obavi kod jednog osiguravača, a za osiguravača manje papira znači i manje troškova. Dakle, moje mišljenje je da je trenutno najbolje dozvoliti postojanje kompozitnih osiguravajućih društava kao i dati mogućnost formiranja kompozitnih od trenutno zasebnih osiguravajućih društava.
Argument koji je često upotrebljavan u korist postojanja zasebnih osiguravajućih društava je poboljšanje zaštite interesa imaoca polisa životnog osiguranja. Smatra se da u kompozitnim društvima, profit ostvaren u životnom osiguranju lakše migrira u neživotno osiguranje i obrnuto i da se na taj način šteti interesu fizičkih lica čije polise životnog osiguranja uključuju i pravo na učešće u dobiti osiguravača. Što se Srbije tiče, čak i da postoje takve težnje osiguravača, u šta ja ozbiljno sumnjam, sada važeći propisi pružaju nadzornom organu dovoljno mogućnosti da utvrdi činjenično stanje i prinudi osiguravajuće društvo da ispravi eventualno uočene nepravilnosti. Pored toga, u Srbiji još neko vreme profit u oblasti životnih osiguranja neće biti ni tako velika, ni tako česta kategorija.
Zalažete se za uvođenje nove vrste obaveznih osiguranja. Nedavno je pokrenuta inicijativa za uvođenje obaveznog osiguranja od požara. Da li bi ta vrsta osiguranja trebalo da bude obavezna i zbog čega?
Na prvi pogled, za osiguravače u Srbiji je sigurno pozitivno da se kroz obaveznost osiguranja veoma brzo poveća broj klijenata i obim posla. Međutim, ostaje da se vidi koliko ta “obaveznost” može da u prvi mah dovede do jačanja predstave u javnosti o osiguranju kao nepotrebnom trošku. Svakako smatram da bi na duži rok preovladao pozitivan efekat jer bi koristi od pojednih vrsta osiguranja, na primer osiguranja od rizika požara, postale vrlo uočljive prilikom svake štete. Naime, masovnost osiguravanja bi proizvela veliki broj odštetnih zahteva što bi osiguravačima dalo šansu da se predstave u dobrom svetlu kroz brzu i korektnu isplatu vrednosti po svakom pojedinačnom zahtevu. Najznačajnije je što se povećava i svest o opasnosti od požara, a time posledično i kvalitet i broj preventivnih mera preduzetih u cilju njegovog sprečavanja ili minimiziranja posledica.
Imajući u vidu katastrofalne posledice koje jedan požar može imati i njegov uticaj na egzistenciju jednog domaćinstva ili pravnog subjekta, neophodno je razmišljati i operativnim merama stimulisati proširenje obuhvata ove vrste osiguranja. Da li je optimalno rešenje uvesti osiguranje od rizika požara kao obavezno osiguranje što bi u javnosti moglo biti tretirano kao novi namet, ili stimulativnim merama u vidu poreskih olakšica korisnicima ove vrste osiguranja ili prava na ostvarenje određenih državnih podsticaja i subvencija, predmet je koji zahteva dodatne analize. U svakom slučaju, podržavam svaku inicijativu koja bi doprinela razvoju ovog segmenta tržišta.
Koja bi još osiguranja trebalo da budu obavezna i zbog čega?
U ovom trenutku ne bih bio za neko ubrzano širenje obaveznosti osiguranja. Prvenstveno bih se založio za sveobuhvatno preispitanje ove teme, i to ne samo iz ugla predmeta osiguranja već i iz ugla suma osiguranja, odnosno minimalne i maksimalne sume na koju bi osiguranik imao pravo i pod kojim uslovima. Ništa manje ne bi bilo važno pružiti građanima vrlo objektivne informacije o tome šta oni dobijaju za svaki uloženi dinar u osiguranje. U ovom slučaju mislim na slučajeve kada je, prilikom zaključivanja Ugovora o osiguranju, osiguranik zainteresovan uglavnom za što nižu cenu osiguranja i plaćanje na rate, ne misleći u tom momentu na mogućnost da se osigurani slučaj i desi, a obično je to momenat kada tog istog osiguranika prirodno najviše zanima što veća osigurana suma i ostali elementi Ugovora koji tu sumu određuju. Zato je veoma bitno da se u toku kompletnog procesa zaključenja osiguranja, u svakom pojedinačnom koraku osiguraniku što jasnije predstavi šta daje, a šta dobija, bez obzira da li je u pitanju vrsta obaveznog ili nekog drugog osiguranja.
Ukoliko bi se morao opredeliti za neku vrstu osiguranja koju bi trebalo dodatno uvesti kao obaveznu, onda bi tu pored osiguranja od rizika požara, a imajući u vidu klimatske promene čije posledice mogu biti fatalne za našu poljoprivredu, svakako osiguranju useva od rizika grada i suše dao prioritet.
Da li je konkurencija u industriji osiguranja dovoljno razvijena? Mnogi smatraju da na tržištu postoji nelojalna konkurencija. Kakvog ste Vi stanovišta?
Indeksi, koji mere tržišna učešća svih učesnika u utakmici pokazuju da je u sektoru osiguranja Srbije konkurencija već duže vreme umereno razvijena. Sa druge strane, ne bi trebalo da nas čudi ako neki od onih koji učestvuju u toj utakmici imaju ponekad ili često uverenje da je ta konkurencija još naglašenija, pa i nelojalna. Treba razumeti i sve nas koji svakoga dana nastojimo da obezbedimo povoljniju poziciju za društvo za koje radimo, a opet čineći to u ne baš povoljnim okolnostima koje vladaju u privredi.
Koje konkretne mere bi trebalo doneti ne bi li se pospešilo tržište osiguranja u Srbiji?
Poreski podsticaji za životno osiguranje i proširenje obaveznosti osiguranja su već duže vreme pristutni kao predlozi koji dolaze iz branše. Pored toga, dalje usaglašavanje šireg pravnog okvira za osiguranje sa praksom u zemljama EU nam je izuzetno važno, na primer u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju i osiguranju od auto-odgovornosti. Jačanje pravne države, naročito po pitanju brzine donošenja i izvršenja sudskih odluka, samo po sebi jača interes za osiguranjima od odgovornosti za štetu počinjenu trećim licima. Ipak, privredni razvoj je ključni podsticaj.
Po mom mišljenju država bi kod neživotnih osiguranja, a posebno kod osiguranja od odgovornosti vlasnika motornog vozila (AO), trebalo da ide na liberalizaciju premije odnosno cena, čime bi se težište prodaje ove vrste osiguranje prebacilo na društva za osiguranje, jer bi vlasnici motornih vozila birali osiguranje po nekim drugim pokazateljima: ko ima bolje uslove, kolika je premija osiguranja... Kada smo kod osiguranja AO, mislim da bi trebalo pokrenuti inicijativu da se u predlog izmene Zakona ili Nacrta novog zakona, izmeni član koji reguliše pitanje vršenja tehničkog pregleda za vozila. Za novija vozila na primer starosti do osam godina trebalo bi uvesti da se tehnički pregled vrši svake treće godine. Ova mera bi dovela do toga da se vlasnici vozila “vrate” u društva za osiguranje. Što se tiče životnih osiguranja, mislim da bi država trebalo da uvede određene poreske olakšice, ali o tome je već bilo reči i već postoje predlozi.
Država bi kod neživotnih osiguranja, a posebno kod osiguranja od odgovornosti vlasnika motornog vozila (AO), trebalo da ide na liberalizaciju cene premije, čime bi se težište prodaje ove vrste osiguranje prebacilo na društva za osiguranje
Kakva su očekivanja i poslovni planovi za tekuću godinu? Gde vidite svoju šansu za rast, da li u preuzimanju dela tržišta od drugih osiguravajućih društava ili eventualnim akvizicijama?
“Triglav Grupa” vidi tržište Srbije kao vrlo perspektivno, na kome želi da bude trajno prisutno i da raste. Razmišljamo i radimo samo na tome da što bolje pokažemo, kako sadašnjim tako i našim budućim osiguranicima i poslovnim partnerima, šta za svakog od njih pojedinačno možemo da uradimo. Osiguranici se ne preuzimaju – naprotiv, oni su ti koji biraju. Mislimo da će odluke koje će oni donositi u sve većoj meri uzimati u obzir kvalitete Triglav Osiguranja, prvenstveno visok nivo pouzdanosti koji se ogleda u rejtingu cele Grupe, ali i visok nivo prilagodljivosti potrebama svakog osiguranika u Srbiji. Očekujemo da će sve to odraziti i na naše rezultate na kraju 2013.
Koliko će aktuelni Nacrt zakona o osiguranju unaprediti tržište osiguranja?
Unaprediće onoliko koliko bude u svojoj suštini imao baš to – potrebu za razvojem tržišta osiguranja na zdravoj i održivoj osnovi. Mislim da postojeći Nacrt zakona i jeste u dobroj meri takav, posebno jer je naglasak na boljem korporativnom upravljanju, što dodatno otklanja eventualne sumnje u pouzdanost sektora osiguranja kao celine. No, nije kasno da se još toga uradi, na primer, u pogledu prelaska sa praćenja tarifa i uslova osiguranja na proveru adekvatnosti tehničkih rezervi osiguravača – te kvaliteta i prvenstveno likvidnosti sredstava u koja su te tehničke rezerve uložene. Potrebno je svesti na najmanju meru mogućnost da osiguravajuća društva svoje današnje, možda i potcenjene, obaveze po osnovu ranije izdatih polisa izvršavaju (makar i delimično) iz sredstava koje danas stiču – a po osnovu uplata za upravo preuzete rizike. Pored toga, moramo imati u vidu da nije samo Zakon o osiguranju taj kojim se utvrđuje pravni okvir za delatnost osiguranja u Srbiji. Mislim da je mnogo bolje za sve – osiguranike, osiguravače, Udruženje osiguravača, Narodnu banku Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo saobraćaja, kao i društvo u celini - da se svi zakoni koji na neposredan način određuju pravila za delatnost osiguranja razmatraju, usvajaju i menjaju isključivo kao celina. Konačno, pitanje sprovodljivosti svih tih propisa i provere tog sprovođenja moraju se kvalitetno rešiti unapred.
Nedavno je DDOR Garan preuzeo Triglav penzija. Zbog čega ste prodali drustvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom?
Ekonomska situacija i svest građana o mogućnostima koje pružaju penzijski fondovi na tržištu Srbije, su otežavajuće okolnosti u poslovanju u ovom segmentu, pa je odluka da se sačekaju neka nova vremena, koja će doneti veći potencijal ovom poslu, vrlo razumna. Triglav pravovremeno odgovara na sve poslovne prilike tako da će i za ponovno obavljanje ove delatnosti sigurno proceniti kada je došao pravi moment.
Vesna Lapčić
Коментари
Постави коментар