Konsolidacija tržišta je neizbežna
Najveći rast ostvaren je u premiji osiguranja života od 20,48 odsto, dok je u oblasti neživotnog osiguranja ostvaren rast od 9,26 odsto. “Svi ostali poslovni pokazatelji su poboljšani, što pokazuje da je naša strategija, koju imamo na tržištu, ispravna i opravdava očekivanja. Ovim tempom nastavljamo i u narednih šest meseci, sa uverenjem da ćemo i šestu godinu zaredom uspeti da budemo kompanija sa najbržim rastom, među prvih pet kompanija na našem tržištu”, kaže Franc Vajler, predsednik Izvršnog komiteta Uniqa osiguranja u intervjuu za Svet osiguranja.
Kakvo poslovanje očekujete na nivou industrije osiguranja u ovoj godini?
Celokupna industrija će doživeti skroman rast, ukoliko ga uopšte bude bilo, što zapravo vodi ka smanjenju tržišta.
Mi vidimo potencijal rasta u životnom osiguranju, ali zbog nedostatka mogućnosti za ulaganje, kompanije bi trebalo ozbiljno da razmišljaju o budućim obavezama i kako da ih usklade sa svojim sredstvima.
Prema određenim informacijama uskoro bi trebalo da se pojavi novi nacrt Zakona o osiguranju. Šta bi on moralo obavezno da sadrži što nema još uvek aktuelni Nacrt?
U Nacrtu Zakona o osiguranju navedene su odredbe kojima se regulišu postupci i radnje koje predhode zaključenju ugovora o osiguranju koje nisu i ne treba da budu predmet Zakona o osiguranju. Smatramo da je nemoguće adekvatno rešavanje pitanja regulisanja ugovora o osiguranju zakonom kojim se regulišu statusna pitanja (Zakon o osiguranju), te da se ova pitanja moraju rešiti donošenjem Zakona o ugovoru o osiguranju.
Imajući u vidu težnje učesnika na tržištu osiguranja, koja nisu izvršila podelu poslova osiguranja na životna i neživotna, da se izmene odredbe koje propisuju obavezu podele poslova životnog i neživotnog osiguranja, predlažemo da se odredbe zakona izmene na način koji će obezbediti ravnopravno učešće svih kompanija na tržištu osiguranja. Predlog izmene koji ide u pravcu ukidanja predmetne obaveze, a koji, pri tome, ne uređuje status kompanija koje su ispunile zakonsku obavezu i podelile poslove osiguranja na životna i neživotna osiguranja, očigledno favorizuje kompanije koje ovu podelu još nisu izvršile. U tom smislu, potrebno je uvrstiti odredbe kojima bi se objedinile funkcije i rešilo poresko pitanje između poslova životnog i neživotnog osiguranja u kompanijama koje su izvršile zakonsku obavezu i podelile poslove . Takođe je potrebno omogućiti spajanje društava koja zasebno obavljaju poslove životnih i poslove neživotnih osiguranja, ukoliko društva imaju iste akcionare, odnosno ako ti akcionari imaju kontrolno učešće u oba društva. U skladu sa spajanjem navedenih društava, potrebno je uvrstiti i odrebe koje propisuju da će Narodna banka Srbije izdati objedinjenu dozvolu za obavljanje svih vrsta osiguranja koja su za društva važila pojedinačno.
Mišljenja smo da je velikim brojem članova Nacrta zakona Narodnoj banci Srbije prepušteno da podzakonskim aktima uredi važna pitanja, što može dovesti do velikih problema prilikom primene zakona, bilo zbog protoka vremena za donošenje novih podzakonskih akata, bilo na promenu postojećih, te smatramo da bi u samom tekstu zakona trebalo rešiti sporna pitanja. Na ovakav način se gubi predvidljivost prilikom rešavanja određenih pitanja i regulisanja tržišta osiguranja, a koja je jedna od osnovnih vrednosti vladavine zakona.
Koliko je novi zakon neophodan osiguravačima? Može li se uopšte očekivati neki razvoj industrije bez novog propisa?
Donošenje novog zakona je neophodno osiguravačima, pre svega radi homogenizacije sa propisima Evropske unije, liberalizacije domaćeg tržišta osiguranja, ravnopravnog učešća domaćih i ino osiguravača, i modifakacije nadzora od strane regulatornog tela, Narodne banke Srbije.
Privrednici kažu da su prošla i ova godina jedne od najgorih za poslovanje u Srbiji u poslednjih desetak godina. Kakav je utisak iz ugla osiguravača?
Činjenica jeste da se poslovna klima pogoršava počev od 2008. godine, a da li je ova ili pak neka druga godina najgora, to zaista nije važno. Industrija osiguranja obično trpi kada ekonomija slabi, tako da i ovo tržište ne predstavlja izuzetak. Prisutnost osiguranja ostaje na izuzetno niskom nivou i ima tendenciju da se i dalje smanjuje. Pre ili kasnije uslediće konsolidacija tržišta.
Javni dug Srbije odavno je premašio granice Zakona o fiskalnoj odgovornosti, deficit državnog budžeta je veći od planiranog, Srbija se zadužuje po neodrživim kamatama posebno na evroobveznice. Kako takvi ekonomski pokazatelji utiču na industriju osiguranja?
Industrija osiguranja se uzročno-posledično suočava sa svim rizicima koji prate tržište Srbije u svakom pogledu.
Kako bi osigurala sigurnost za svoje klijente, što je osnovni postulat svake osiguravajuće kuće koja se bavi životnim osiguranjem, neophodno je da obezbedimo pokriće, odnosno ulaganje za svoje buduće dugoročne obaveze. Na tržištu u Srbiji, nakon emisije 15-godišnjih euroobveznica u 2011. godini, nijedna hartija nije više izdata na rok duži od pet do sedam godina.
Sa druge strane, u takvim ulaganjima, pored mnogih, prisutan je kamatni rizik kao verovatnoća promene tržišne kamatne stope koja određuje cenu obveznica u sekundarnom prometu. Promena tržišnih kamatnih stopa utiče na promenu cena obveznica obrnuto proporcionalno, ali ne i na sve obveznice istovremeno. Smanjenje tržišne kamatne stope na cenu dugoročne obveznice intenzivnije deluje nego kod kratkoročne obveznice. Zakon bi trebalo da obezbedi ravnopravno učešće svih kompanija na tržištu osiguranja, odnosno uvrsti odredbe kojima bi se objedinile funkcije i rešilo poresko pitanje između poslova životnog i neživotnog osiguranja u kompanijama koje su izvršile zakonsku obavezu i podelile poslove. Ili da omogući spajanje društava, koja zasebno obavljaju poslove životnih i poslove neživotnih osiguranja, ukoliko imaju iste akcionare
Rizik u vezi s rokom dospeća pokazuje da, što dalje neki investitor, pri kupovini dugoročnih hartija od vrednosti, ide u budućnost, to je veći rizik za tu investiciju. Investitori u obveznice traže da im se taj rizik nadoknadi dodatnom premijom (kamatna stopa raste sa povećanjem roka dospelosti obveznice), što je jedan od razloga visokih kamatnih stopa i na evroobveznice.
U poslednje vreme sve češće se spominje privatizacija jedinog preostalog državnog osiguravača Dunav osiguranja. Bivši ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je da su i započeti pregovori sa IFC-om. Šta bi privatizacija tog društva donela tržištu?
Ovih dana često se u novinama može čitati o poslovnom pristupu preostalog državnog osiguravajućeg društva, i svako ko ume da čita bilanse trebalo bi da pogleda sajt NBS-a. Ovakav razvoj ne bi trebalo da bude lična stvar jednog osiguravača, jer bi to moglo da utiče na celu osiguravajuću industriju. Naš posao se zasniva na poverenju i verovanju koje naši klijenti imaju u svoju osiguravajuću kompaniju. Prognoze za državnu osiguravajuću kompaniju čvrsto nalažu da se implementira stručno rukovodstvo koje je orijentisano ka tržištu i koje će postupati u skladu sa principima tržišta.
Da li bi Uniqa bila zainteresovana za kupovinu Dunav osiguranja?
UNIQA je kompanija koja je zainteresovana za razumne akvizicije na svojim ciljnim tržištima. Dok ostale osiguravajuće grupacije fokusiraju svoje interese na Aziju ili Južnu Ameriku, mi se držimo naše strategije i naših tržišta u regionu jugoistočne Evrope.
Čak i najrazvijenije ekonomije su spašavale finansijske institucije i preuzimale udele. Da li država, prema Vašem mišljenju, treba da bude vlasnik ili suvlasnik u finansijskim institucijama, posebno u Srbiji?
Generalno gledano, države koje ste spomenuli nisu dobrovoljno postajale delimični ili većinski vlasnik finansijskih institucija, tako da i nije bilo pitanje da li bi želele da se upuste u takva ulaganja. One su jednostavno bile prisiljene na to, kako bi spasile privredu i izbegle potpuni kolaps. Većina njih bi takodje želela da izađe iz takvih ulaganja što je pre moguće. Pomenute države smatraju da je dnjihova odgovornost da stvore takvo ekonomsko okruženje koje će omogućiti kompanijama da uspešno posluju i na taj način da unaprede i poboljšaju kvalitet života svojih građana. Imajući u vidu navedene činjenice, država ne bi trebalo da učestvuje na tržištu u okviru komercijalnog sektora, jer se to obično završava negativnim rezultatima.
U kojim oblastima tržišta osiguranja postoje najveći problemi koje bi trebalo rešiti?
Pravno i regulatorno okruženje zahteva poboljšanje, budući da ne postoji potreban nivo razumevanja za mehanizam industrije osiguranja, uz komplikovana pravila koja nisu orijentisana ka željenim rezultatima, već više ka formalnostima.
Ne postoji, na primer, konsolidovan zakon o ugovorima o osiguranju ili o posredovanju u osiguranju. To je na drugim tržištima postao standard još pre nekoliko decenija, a to doprinosi neizvesnosti, kako od strane klijenata tako i od strane osiguravača.
Još jedan veliki problem leži u mogućnostima za ulaganje. Na nama je odgovornost za novac naših klijenata, zbog čega su nam potrebni stabilno tržište i mogućnosti za investicije; u suprotnom, nećemo moći da ispunimo očekivanja naših klijenata. Regulatorno telo prihvata izazov da ovde pažljivo izbalansira različite interese i da omogući bolje funkcionisanje tržišta.
Najveći deo ulaganja osiguravača je u državne hartije od vrednosti. Predstavlja li takva slaba diversifikacija portfolija prevelik rizik?
Pored sistemskog rizika koji potiče od makroekonomskih faktora, a koji utiču na sve hartije od vrednosti i investitori ga ne mogu izbeći, dodatni su i nesistemski, netržišni rizici. Takozvani diversifikovani rizik vezan je za konkretnu obveznicu i predstavlja rizik da će izdavač obveznice postati nesolventan i da neće izvršiti svoje obaveze. Investitori ga mogu smanjiti ili u potpunosti eliminisati jedino kroz diverzifikaciju portfelja.
Osiguravajuća društva suočavaju se sa zakonskom regulativom kojom su propisani oblici ulaganja i u takvim uslovima zajedno sa nedovoljnom ponudom likvidnih hartija nisu u mogućnosti da na adekvatan način izvrše neophodnu disperziju.
S obzirom na to da spadaju u grupu tzv. konzervativnih investitora, osiguranja će se uvek opredeliti za portfolio koji sadrži sigurnije hartije od vrednosti, kao što su npr. državne obveznice i državni zapisi.
Takođe, ako se uzme u obzir da je tržište obveznica na Beogradskoj berzi veoma slabo razvijeno i jedini predmet trgovanja i dalje predstavljaju obveznice stare devizne štednje građana, osiguravajućim kućama ne ostaje mnogo mogućnosti za rešavanje problema diversifikacije.
Samim tim, povećan je rizik likvidnosti usled nerazvijenog sekundarnog trgovanja i skromnog plasiranja sredstava od strane banaka i osiguranja u hartije, doprinoseći tako kreiranju pasivnih strategija “kupi i čekaj” (buy and hold strategy) čime se formira začarani krug.
Prvi ste krenuli u razvoj franšizne mreže (ekskluzivnih zastupnika) u Srbiji. Kakva su dosadašnja iskustva? Da li je ideja o takvom širenju mreže potekla sa matičnog tržišta i da li je model preuzet sa matičnog tržišta ili ipak postoje određene razlike?
UNIQA osiguravajuća grupacija, kao naša matična kuća, ima višegodišnje iskustvo sa razvojem franšizne mreže na tržištima Austrije i Centralne Evrope. Kako je u okviru strategije UNIQA 2.0. istaknut značaj razvoja ekskluzivnih kanala prodaje, bilo je krajnje logično da i mi lokalno počnemo da razmišljamo o razvoju franšizne mreže ekskluzivnih zastupnika. Uz svesrdnu pomoć naših kolega iz centrale, uspeli smo da, u relativno kratkom roku, razvijemo koncept i pokrenemo razvoj ove mreže. Osnovni principi razvoja i model razvoja su zadržani iz iskustava na matičnom tržištu, ali razvoj mreže u Srbiji je uvažio i specifičnosti lokalnog tržišta.
Iskustva koja imamo u prvih godinu dana od otvaranja prvog ekskluzivnog zastupništva su više nego pozitivna. Trenutno imamo pet ekskluzivnih zastupnika, koji imaju više od 20 zaposlenih. Zastupnici, koji rade sa nama po ovom modelu, u potpunosti ispunjavaju prodajne planove koji su definisani kroz biznis plan. U isto vreme, racionalnim poslovanjem i kvalitetnom distribucijom portfelja, poslovni rezultat je, takođe, pozitivan. Ovo je naša zajednička formula za uspeh i garancija za dugoročnu saradnju. Takođe, ovo nam daje za pravo da nastavimo i širimo našu mrežu ekskluzivnih zastupnika. Svi koji se prepoznaju u ovoj ideji i koji su spremni da poštuju standarde poslovanja UNIQA osiguranja su doborodošli.
Franšize (ekskluzivni zastupnici) su na razvijenim tržištima uobičajene. Zbog čega je taj model u osiguranju tek nedavno zaživeo na srpskom tržištu?
Verujem da bi ovaj vid saradnje zaživeo i na našem tržištu mnogo ranije, ali ukoliko uzmemo u obzir da ukupna privredna aktivnost u društvu opada i da su procedure registrovanja zastupnika prilično složene, onda je sasvim jasno da će kapital da potraži mesto na nekom drugom mestu gde može jednostavnije i brže da se pokrene i razvije biznis. Siguran sam da bi ubrzanje i pojednostavljenje procedure dobijanja dozvole za rad u poslovima zastupanja, koja sada traje u proseku oko tri meseca, kao i omogućavanje polaganja i licenciranja zastupnika na kvartalnom nivou podržalo dalje jačanje ovog preduzetničkog kocepta.
Коментари
Постави коментар